woodccurcacos

Tehnologija nam danas servira seks u troje kroz samo nekoliko klikova

❤️ Click here: Video cet za upoznavanje hrvatska

Najbitnije je uživati u trenutku. Došli ste na net - imate chat upoznavanje Vaše je da poželite, a mi Vam ispunjavamo želje uz sajt Chat Upoznavanje!

Tinder će na osnovu lokacije pokazati najbliže osobe, a na vama je da pomerite u levo ili desno, u zavisnosti da li vam se neko sviđa ili ne. Potraži one iskusne koji će ti otvoriti nove puteve, eksperimentiši sa svojom seksualnošću i zadovolji svoje apetite. Međutim, u jednom trenutku saznaju da se na Rusiju planira puč, čiji je inicijator ministar obrane.

Chat Upoznavanje - Upoznaćete zanimljive i privlačne ljude koji će Vam uliti samopouzdanje. Prvi čovjek Real Madrida Florentino Perez međutim nikako ne želi ostati bez Modrića, pa je jasno da svi zainteresovani moraju dobro odriješiti kesu žele li realizovati njegov transfer, ipak čini se da bi ti koštalo puno više nego što je bilo ko mogao zamisliti.

Ovo je jedan od najstarijih za upoznavanje, a on poseduje i mobilnu aplikaciju. Njena posebna prednost je ogromna baza korisnika i besplatan pristup njihovim osnovnim informacijama, dok se za napredne opcije, poput one da saznate kome se sviđate, mora doplatiti. Tinder je prvenstveno namenjen za zabavu. Proceniti osobu da li je vredna samo na osnovu izgleda i nekoliko poruka možda zvuči plitko, ali ova aplikacija će od vas baš to zahtevati. Tinder će na osnovu lokacije pokazati najbliže osobe, a na vama je da pomerite u levo ili desno, u zavisnosti da li vam se neko sviđa ili ne. Ukoliko osoba koja vam se svidela odgovori potvrdno, dopisivanje može da počne. Ona je jedna od najpopularnijih u svetu sa više od 55 miliona korisnika. Prilično je jednostavna za korišćenje i privlačna je i mlađim i starijim korisnicima koji pokušavaju da pronađu svoju sreću. Bumble je aplikacija u kojoj glavnu reč vode žene. Slično kao i kod Tindera, korisnici skroluju kroz profile, ali samo žena može da započne razgovor i to u roku od 24 sata od kada se drugom korisniku dopadne. Primer dobrog domaćeg sajta za upoznavanje je i. Na sajt je moguće prijaviti se potpuno anonimno i diskretno. Pored dela za muvanje, korisnici servisa Lepotica i zver mogu pronaći i savete za upoznavanje na blogu ovog sajta.

Larin Chat hr - Chat za upoznavanje
Ima sijaset prednosti pa zato požurite da budete deo članstva našeg sajta. Social Ovo je, barem u opisu, aplikacija zamišljena pretežno za zabavu. Prema informacijama iz Policijske uprave ličko-se… Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da njemačka kancelarka Angela Merkel nije nadležna za izbjegličku politiku Mađarske Orban je poručio da bi nacionalne vlade trebale odlučivati o tome koliko će izbjeglica primiti. Ukoliko osoba koja vam se svidela odgovori potvrdno, dopisivanje može da počne. Danas, kada biste popričali sa srednjoškolcima o ljubavi, vezama ili seksu, vidjeli bi zapravo da u tom smislu Facebook i Instagram odrađuju barem devedeset posto posla. Povoljnu Veneru iskoristite u periodu od 1. Trans oglasi za upoznavanje u svim gradovima Ex YU. Chatajte sa prijateljima iz Hrvatske i balkana. Slušajte svoje srce, a ne njih.

20 Things You Learn From Dating White Guys

❤️ Click here: Black girl dating a white guy jokes

You still get questions. A lot of white women have been extremely accepting of and loving towards me my entire life and that's all there is to it.

I am married to an African-American lady. AI Have a Black partners from London, Im italian Some of my best friends they also love and respect Black girls and Black people,even if we Have both to learn more,we italians also Have a strong and stubben culture.

20 Things You Learn From Dating White Guys - On the other hand, they are used to the confident and unapologetically direct behavior of black men.

Dating a black woman for the first time can be terrifying. I mean, you never know when her three big brothers and her uncle Mikey come around the corner in their new SUV and start a drive-by shooting. You also don't know if you have to spend every date in a KFC. These are uncertainties that turn the strongest man into a pathetic crybaby. Oh, and just think about her job. Okay, enough with these stupid stereotypes. In the end, nobody seems to care that not all black women are strippers with pink hair extensions. The thought of dating a black woman for the first time makes you nervous. But I also want you to understand something. I want you to understand that dating a black woman for the first time can be an incredibly beautiful experience, at least when you know what to do and what not to do. And no, surprising her with a freestyle rap is not what you should do. Dating a Black Woman for the First time Can Be Scary. Everyone who says the opposite is either lying or has the privilege to not be affected by these fears. Well, a lot of fears. And not only fears. You insecurities, your past experiences, your self-confidence and your self-image play a role too. In order to date a black girl without acting weird, you need a solid inner game. Maybe you think that I am crazy. You can think whatever you want. Are you still laughing or did you come to the realization that you have the same thoughts, feelings and fears? You must learn to accept these thoughts. Tell yourself that these thoughts are okay, but that you want to enjoy the experience without any biases. Approach her like a blank paper and allow the experience to fill the paper with life. The decision to date a black woman always contains the decision to experience gossiping, racist jokes and stupid comments. For now, accept that the gossip, jokes and all the other verbal diarrhea that makes you angry is something to expect when dating a black woman. The sooner you learn to deal with it, the happier you will be in your first relationship with a black woman. How do you deal with it? Take every joke and negative comment personal. Start an argument with the person who insulted you, her, or your relationship and try to convince this moron to change his opinion. She always wanted a boyfriend who sits in the wheelchair. And believe me, I know it too. If I wasted my energy arguing with my haters, I would have no energy to write this article. If you wasted your energy arguing with enemies of interracial relationships, you would have no energy to start or to maintain your relationship. Realizing that Black Women Like White Men Makes Everything Easier I just slapped your biggest fear in your face. This one article turned my inbox into a battlefield. On the one hand, I received emails from black girls who stumbled upon my article and who asked me for tips to attract white guys. On the other hand, I received emails from white dudes who told me about their paranoia that no black girl would like them. You see the irony. Black girls were asking me how to get a white man and white guys were telling me about their fear that no black girl wants them. Or I send you a smiley fact that will take away your fear. Online Dating is the Biggest Opportunity for Dating Black Women A lot of black women like white men. Some of them dream about being in a relationship with a marshmallow. They have this dream every night. No, they are also haunted by nightmares. They have the same fears that you have. The same thoughts that you have, keep them awake at night. Do white guys like me? What will my friends and family think when I date outside my race? How do I react when people make fun of us? Yes, these places exist. There are communities and sites that allow black women and white men to meet, to chat and to fall in love. Depending on where you live, some sites are better than others. I got you covered. The detailed case study that I wrote a couple of weeks ago will show you exactly where you have to look for the black beauty of your dreams. The last thing that a black woman wants is to date a white or an Asian guy who acts black. You are not Eminem and you are not Rich Chigga. You are just a white dude or an Asian dude who has probably no swag, no mic smoke and no connection whatsoever to the Urban Hip Hop culture. You are just going to make yourself look ridiculous. It will make her want to kill you, not jump in bed with you. We are dorky dudes and not the twin brothers of 50 Cent. Not Seeing Her as a Hoe is the Second Most Important Rule for Dating a Black Woman Again, say hello to your good old friend Mr. You have seen these girls in movies and in music videos. You know what kind of girls I am talking about. In case you really believe that all dark-skinned women are like this, you are destined to mess up your first date with a black woman. It might sound funny, but I have received a lot of emails from white and Asian guys who are interested in dating black women and this was their second biggest concern. Do not underestimate the influence that Hollywood and the pop culture have on you. And if you look at the girl who invests the time to get to know you as nothing but a money-hungry hoe, she will feel it. On the one hand, they appreciate when a white or Asian man is himself instead of acting black. On the other hand, they are used to the confident and unapologetically direct behavior of black men. This can lead to a serious dilemma. Awesome, you can allow yourself to be you. The risk, however, is that you go to the other extreme. I wish it was, but black women expect their men to be emotionally strong. They expect you to not care about what other people think. This is one of the biggest strengths of black men, at least of the ones I know. They know who they are and show their confidence. She will sense it. What if you are afraid that your friends will see you with a black woman? She will sense it. A black woman expects her man to have the balls to not give a flying fuck about what anyone thinks. No balls, no chance! They know how to behave. They are loud, rude and sometimes a bit obnoxious. Just look at what this fella has to say: But is it true? Are black women really loud and rude? In my experience they are not. However, I have been on a date with a black woman who has been on dates with white guys who were rude. Again, I believe that movies and the Hip Hop culture play a role in this ridiculous behavior. You see a movie in which a black couple acts like your stereotypical black couple. How do you behave? What do you do? I tell you what you do. You subconsciously think that you have to be the loud and aggressive guy to impress her. I received emails from black girls who told me their horror stories. Reading this stuff was anything but funny. Is it true that black women are good in bed? My answer: Yes, it is true. They have passion, love to express themselves and are not ashamed to show their rhythmic talent in the sheets. Enjoying the company of a sensual and passionate lover is definitely one of the benefits of dating a black woman. I hope you also appreciate the sensual power of and tell her how much you enjoy her body. The Talking a Pro and a Con of Dating a Black Woman Do you remember what I said at the beginning of this article? No matter where you hide, the haters will get you. This can lead to arguments. It can lead to tears and eventually destroy your relationship and bury your love under a layer of resentment. Yes, that can happen. And this path is beautiful. What if I told you that all the hate and the anger from racists can improve your relationship? Just think about it for a moment. Imagine you could take the hate, transform it into electricity and use this energy to light up your relationship. I do it every time someone attacks my relationship. You can do it too. It just requires a small mindset shift. It requires you to love your girlfriend even more whenever someone says something negative. Show her that you love her. When you show her that you are her safe castle that she can escape to whenever the hate overwhelms her, the hate will make her glow. The Novelty is an Advantage of Dating a Black Woman When you are dating a black girl for the first time, everything is new. She smells different than the white girls you dated before. The way she smells like vanilla makes you lose your senses. Touching her feels different than the girls you have touched before. Every time her hair touches your body you get goosebumps. Dating a black woman for the first time is new and exciting. That it turns a healthy relationship into an unhealthy fetish. I see it in a different light. I see this novelty as a chance. If you take this excitement and adventurous spirit of dating a black girl for the first time to the bedroom, it might last a couple of days or weeks. One thing you need to know about dating a black woman is that you need self-confidence. There is no way around it. She expects you to not care about what other people think of you and to be her safe castle that she can return to whenever she feels overwhelmed. Use the hate as a fuel for the fire of your love and allow the feeling of novelty to get to know each other on a deep level. This turns dating a black woman for the first time into a wonderful experience. I have just recently started dating a black woman. We met on a popular dating site and she was the one who initiated contact yep, I was still chickenshit, but not too chickenshit to reply and hold a conversation, thankfully. She has dated white men in the past even had a white fiance but called the wedding off because his family did not approve so she is more accustomed to this situation than I am, and I am thankful for that. When I told my girl that I was ready to take the next step, for us to be exclusive, she was ecstatic. I have encouraged American and Western men whether they are white, black, etc. To go to Dominican Republic, Brazil, Colombia, etc. At least the men do not have to worry about discrimination or any other racial issues unlike United States and the Western world. I am married to an African-American lady. I cannot even tell you what it was like when we met. We both felt like we had just won the jackpot. It was a time of soaring joy! If that is what is in your heart and you are man enough to look after her through all the bullshit we all experience from time to time, you will not regret it. But do look inside yourself to see if you are strong enough emotionally. Whenever I see a interracial couple the women is either brown or darker toned with natural hair. Is there a subtle way I could find out? My wife is what she calls is a hafrican and is light skinned. I spent 3 years talking to her on the net before I asked her out. Haven;t regretted a day since. Anyway I saw your Number 5 here and I have to Tell you. Dont worry too much,i understand your fear,but we love Black girls a lot even if in certain country lime May be i U. A it seems a bit more unusual. AI Have a Black partners from London, Im italian Some of my best friends they also love and respect Black girls and Black people,even if we Have both to learn more,we italians also Have a strong and stubben culture. Black ,White or mixt. I love her and hope to marry her someday. It has opened my eyes to things I never thought about. I love her not because of what she is but rather because of who she is. That just makes you human. I do think that confidence, on anyone, is attractive though. The ones who grab at my hair-without permission and treat me like a creature. One clearly thought I was a hoe. That date ended abruptly. I do not yell, scream, or use profanity in daily interactions, and I value health and fitness. Thanks for the tips. And am getting ready to take her out on a date. A date for the first time in over ten years. I want to thank you for your tips. Is there any thing g else that I can do to help me on first date with her. Too many hair comments. Too many racist jokes. Too much attention to my race. I get most of this. But in general go for what you want. From there on I knew I lovevd that pretty lady. She was just super hot. If you want a real relationship with anyone then let your priority be GOD. I thought this article was well written. For anyone who may benefit from my experience, I will share my thoughts on the tips provided by the writer. Dating a Black Woman for the First time Can Be Scary. Not Acting Black is the Most Important Rule for Dating a Black Woman…you are an idiot and a moron if you do this.. A black woman expects her man to have the balls to not give a flying fuck about what anyone thinks…so true 8. Appreciate Her Sexuality as One of the Benefits of Dating a Black Woman…is she better in bed?.. The Talking a Pro and a Con of Dating a Black Woman….. The Novelty is an Advantage of Dating a Black Woman.. Consequently, Some links to products contain affiliate links. If you make a purchase after clicking a link, I may receive a commission. This commission comes at no charge to you.

Interracial Couples Talk Family: 'Awkward Moments & Weird Traditions'
The idea was always to live my life however I wanted to live it. All of your friends start to del you that you are going to have BEAUTIFUL babies, because mixed race babies are better than ALL other babies. Yes, it really was the year 1967. I see it in a different light. I started to see what it really meant to be in an interracial relationship. You can be solo forthright and fair about whom you date but society will force you to consider these extra circumstances. We'd lost many more. This ideal is why Mark Rodger felt he had a bulky to ask shooting—because he couldn't ugy a giant woman to go with his BMW. That's one more piece person who knows why I'm going to arrogantly list off my academic and professional achievements if some white person asks me if I play basketball. On the other hand, they are used to the confident and unapologetically direct behavior of black men. I'd let her el when I'd be outside.

Hoe verstuur ik een gratis sms bericht?

❤️ Click here: Gratis anoniem sms versturen via internet belgie

Kies elk mogelijk nummer of naam als afzender om nepsms'jes te versturen. Wim schreef: als je een account aanmaakt op MyProximus...

Ik geloof je best hoor - maar: hoe dan? Stuur bijvoorbeeld een sms naar een vriend met als afzender zijn geheime liefde. Smstools heeft de beste oplossingen voor uw SMS communicatie! Jij bepaalt zelf de afzender.

Gratis en anoniem smsen via internet - Wil je iemand opbellen, maar vind je het niet prettig dat deze persoon kan zien met welk nummer jij belt? Zodra je een bericht hebt geschreven, zullen wij het veilig en volledig anoniem versturen.

Gratis smsjes versturen naar Proximus, Base of Mobistar Gratis SMSjes versturen naar België Op deze gratis sms pagina vind je een overzicht van sms sites in België waar je gratis smsjes versturen kunt naar Proximus, Base of Mobistar. Stuur 5 gratis sms berichtjes naar zowat alle netwerken ter wereld. Wel gratis registreren vooraleer je sms berichtjes kunt sturen via het internet. Dit programma biedt aan zijn leden een uiterst snelle en gratis SMS service aan. Lijkt enkel nog naar het Base netwerk te lukken Gratis SMS berichtjes naar het Proximus netwerk in België. Werkt zeer snel Update: Beperkt tot 1 SMS'je per dag, registratie noodzakelijk E Stuur gratis sms naar Mobistar of Proximus of Base via advalvas. Registratie is wel noodzakelijk. Update: Mobistar tijdelijk onbereikbaar SMS berichtjes naar alle netwerken in België Proximus, Mobistar, Base. Onbeperkt en zonder registratie. SMS berichtjes naar Base.

Gratis Smsen - Nederlands - Makkelijk!!
Er zijn wel diensten waarmee je gratis een anonieme sms kunt versturen, maar het is niet altijd duidelijk waarmee ze hun geld verdienen. Het is anoniem en werkt op elk mobieltje, wereldwijd. Profiteer van onze expertise en onze ervaring sinds 1999 om de beste resultaten te behalen met SMS. Handig voor als je niet zip dat de ontvanger kan zien dat het van jouw vandaan komt; je kunt namelijk zelf de afzender bepalen. Anonieme SMS Verstuur anoniem een SMS naar een vriend of vriendin. De afzender van de fake sms mag een naam of telefoonnummer zijn. Zo kun je iemand bijvoorbeeld om zijn verlanglijstje vragen of gewoon voor de gek houden. Anon smsjes versturen Gratis SMSjes versturen Op deze gratis sms pagina kan je gratis smsjes versturen naar telefoonnetwerken in België en Nederland. Ik heb een MyProximus-account, en ik zie nergens die mogelijkheid staan.

Fede-Kvinder

❤️ Click here: Bbw dating dk

Der er ingen grund til at være ensom længere, bare log på, søg på vores tusindvis af profiler og find din storbarmede drømmekvinde i dag. Denne udvikling imod sundhedsbølgen kan vi mærker her hos Fat Dating. Hundreds of happy couples have found each other on BBWCupid and have shared their stories with us.

We are committed to helping you find the perfect match no matter where they are. Kvinder med hængepatter eller små fine babser siger dig slet ingen ting. Her vil du kunne støde på mange flotte, attraktive kvinder med lidt ekstra på sidebenene, der trodser de skønhedsidealer som det nymoderne samfund efterhånden har sat op.

Fede-Kvinder - Som overvægtig er støder man ofte på fordomme og dømmende blikke fra omverdenen. Et fristed for presset for at komme i form og holde sin idealvægt.

Are you looking for sexy Big Beautiful Women or trying to meet BBW singles? Those natural busty girls, the perfect plump BBW? Well in that case look no further because you have found BBW Hookup. Some are looking for something meaningful like a real relationship, some are looking for single men interested in BBW Dating and some just want nasty hardcore xxx SEX!! Girls with big beautiful boobs, sultry curves, voluptuous bodies and huge juicy asses need loving to and they can take a lot more than some other ladies! Your love life can never be complete without a sexy bbw fuck with a nasty bbw. On our site even ssbbw hookups are a possibility! Whatever it is they are looking for we try to offer a platform to make BBW dating accessible to everyone, anywhere and anytime. Get into plus size dating right now with our leading bbw dating site for bbw singles. For casual hookups but also for serious dating, we have it all. We have thousands of active members here and all the men are looking to hook up with plus size women. Find your new plus size love, a nasty bbw for hardcore sex or a new friend, whatever you're looking for you'll find it. So sign up right now and dive into the world of bbw dating. Create a profile, browse photos of other members and start communicating with our huge bbw community.

The best bbw dating sites - BBW dating site reviews
This domain is 0 years old. Those natural busty girls, the perfect plump BBW. Som de fleste mænd drømmer om enten et engangsknald med eller et længere forhold. Måske venter hun allerede på dig på BBW Danmark. Portalen er til dig der synes bbw dating dk er flotte og dig som er stolt af din krop. Du con kvinder med store patter fra hele landet, fra storbyen til de små byer helt ude på landet, vi har medlemmer over hele Danmark der bare venter på at du opretter en profil og finder dem i dag. BBW Dating er virkelig et overflødighedshorn af kraftige kvinder med brede hofter og tunge bryster.

Horoskop | Astrologija | Ljubavni ...

❤️ Click here: Starija ?ena i mla?i mu?karac

Time je bio otvoren put za sva mogu6a eksperimentiranja pod firmom tral,enja nedega novoga. Da direktorova podrka nije samo na re~ima potvr uju i inventivne u~iteqice, naglaavajui da je Ranitovi wihova tehni~ka, finansijska i moralna podrka. I na ~e, zgra da je le pa, no vo je i ~i sto.

Poslovni prostor za koji se podnosi ponuda 3. Neka je f n, k broj k-toelementnih podskupova skupa Nn koji ne sadre 2 uzastopna elementa. GENERISANJE SVIH PERMUTACIJA Algoritam za generisanje svih permutacija skupa 1, 2, 3,.

Horoskop , profesor engleskog: - Ne, stvarno ne znam! Dragoslav Vasiqevi, penzioner: - Dan ustavnosti, da imaju radnici javnih preduze}a vreme za skijawe. Karikatura: Goran Milenkovi} M. Srbislav Bulatovi}, penzioner: - Ma ne razmi{qam o tome, penzioner sam. Poku{ao je, dodu{e, da ostavi utisak da su mu to sve smestili du{mani i da on, jadan, nema pojma o ~emu se tu radi. Ako se, pak, napregnem malo vie, na tragu te istine koju zagovara na vrli ministar policije, mogu ipak pomalo i da mu poverujem. Tada mi se otvara ovakva vizura neverovatnog doga aja da ministar policije aska sa ~ovekom koji sopstvenim brodovima vaqa tone kokaina. Sve se to, naime, odigralo sticajem nesrenih okolnosti i jedne podmukle prevare kokainskog magnata. On tamo kad ono - jadac! Kad ono - opet nita. Od sisa ni s, te on sad zapali nazad u Nemawinu da pod Tadievim skutima blagougodno izgura preostali mu mandat. Daqe znate i sami... Bili novi izbori, on na{ao nove partnere sa sve savetnikom Ton~evim koji ga, pak, nije obavestio o svojoj sumwivoj pro{losti. Mora da su mu du{mani i wega uvalili, ali, {ta pa ima veze kad ga Amerikanci jo uvek lepo primaju na molitvene doru~kove! I - ne mogu daqe na ovu temu, zavrte mi se u glavi. Druga tema mi je mnogo lepa, a izmakla mi onomad. Topla qudska pri~a o uglednom ocu i wegovom zahvalnom sinu. Govorim o naem diplomiranom predsedniku svih gra ana i wegovom sinu Radomiru. Iz tog ~iweni~nog stawa ispada da predsednikovoj familiji ide mnogo boqe nego onim familijama za ~ije dobro se tolike godine bori. Mahani~ka vi e ne li ~i na sebe. Sve je promeweno, sem zidova. Sve je pro jektovano tako da se ispune strogi svetski standardi, od bezbedonosnih do ekolo kih. Tu se od ne dav no na kva - drata smestila zajedni~ka fabrika poznatih svetskih proizvo a ~a automobilskih delova i sklopova, a- meri~kog koncerna Xonson kontrol i italijanske kompanije Maweti mareli. U ovu fabriku zajedni~ki je investirano preko 15 miliona evra. Firma trenutno zapo- qa va 155 rad ni ka, a za Fi ja tov mo del 500L pro iz vo di o blo ge vrata i gepeka, komandne table i podne konzole. Kada su u pi ta wu de lo vi za taj mo del mi smo sada u fazi verifikacije. Pre ma na vo di ma spe ci ja li - zovanih automobilskih ~asopisa, ameri~ka verzija se od e vrop ske ra zli ku je po stil skim de ta qi ma, kao to su bra nik, bo~ na u kra sna lajs na i od boj nik na zadwem braniku u boji karoserije, a i grafika farova je druga ~ija. Bi e o- premqen i multimedijalnim sistemom sa petoin ~nim e kra nom o se tqi vim na do dir, kao i sa 6,5 in ~nim ta~ - skrinom i integrisanom navigacijom. Fabrika se prostire na metara kvadratnih. Investicija je vredna 7,8 milio na e vra, a po sao je do bi lo 145 radnika koji e izra iva ti pred wa i zad wa se di - ta za fi jat 500L. Ni ova fa bri ka ne ma ma g- acin gotovih proizvoda, ali ima magacin repromaterijala potrebnog za izradu sedi ta. Prema re ~ima direktora fabrike Sa e Mladenovi a, u fabrici nema za li ha jer ra de po di rekt noj po - ruxbini za onoliko vozila koliko Fijat automobili Srbija proizvode dnevno. U ovoj fabrici isti ~u da po to pra te dnevnu proizvodwu u FAS-u nemaju vremena da sami proizvode sve delove za sedi ta, kao i da to ni je mo del za o va kav vid pro - iz vod we. Sve mo ra da se u ra di br zo i bez za sto ja i za to ova fa bri ka sve delove dobija, a sedi ta sklapa. Ina ~e, ameri~ki gigant Xonson kontrol, koji pokriva 30 odsto svetske proizvodwe automobilskih en te ri je ra i ima vi e od 50 fa brika i rom sve ta, je dan je od ~e ti ri glavna kooperanta Fijata, a samim tim i kompanije Fijat automobili Srbija. Ovde u Kragujevcu smo nai li na veoma stru~ne i sprem ne ka dro ve. Svi smo mi konzervativni kapitali sti, ali na kra ju kra je va i sto tako moramo imati k srcu dobrobit qudi u Srbiji i regionu, dobrobit porodica u ovom kraju i wihovu budunost, rekao je ambasador Kirbi. On o ~e ku je da se po ve a broj do - bavqa ~a koji trenutno zapo qavaju oko rad ni ka. Prema re ~ima ministra finansija i privrede Mla ana Dinki a Xonson kontrols i Majkrosoft su dve najve e ameri~ke kompanije ko je su do le u Sr bi ju. Pokazalo se da je strategija koju smo pre pet godina zapo- MONTIRAWE KOMANDNE TABLE ~eli radi razvoja Srbije, dovo ewe automobilskih giganata, pravi put. Sada u Gro nici imamo najmodernije fabrike sa najsavremenijim ma inama. Mnogo mladih qudi dobilo je prvi posao. U Fijat automobilima Srbija radi radni ka, a jo za po sle no je kod dobavqa ~a. To zna ~i da smo zaposlili skoro qudi. O ~ekujemo u ovoj godini oko dve milijarde e- vra prihoda od izvoza fijata 500 L i to e u ve a ti na iz voz za 25 odsto, a jedna petina izvoza ii e iz Kragujevca. O ~ekujemo i privred ni rast od oko dva od sto, a ciq nam je da dovedemo jo fijatovih dobavqa ~a u Srbiju koji e proizvoditi 80 odsto delova za fijat 500 L, re kao je Din ki. Ministar privrede potvrdio je da se o ~ekuje dolazak jo dve velike automobilske kompanije iz sveta, jed ne iz Hong Kon ga, a dru ge iz Ne ma~ ke. Na kon ne dav nog sa stan ka predstavnika ovih firmi sa pojedinim ministrima, po svemu sude i, u- slovi poslovawa bi e znatno poboq a ni, a sve bi tre ba lo u krat - kom ro ku da bu de pre to ~e no i u formu zakona. Time e, izme u o- stalog, biti smawena visina poreza i doprinosa na zarade zaposlenih u o vom sek to ru, to e o mo gu - iti i svima onima koji rade putem interneta, takozvanim frilenserima, da ozakone svoj rad i postanu socijalni osiguranici. Da kle, pro fit na sto pa je oko 10 od - sto, a to je ~i sta do da ta vred nost koju dobija Srbija, navodi Atanasijevi. Ovde su Pi ta we ko je kon stant no mu ~i ve du gi niz go di na sve one ko ji se ba ve in ter net tr go vi nom je za to u Sr bi ji jo u vek ne ma Pej pa la i po red obe awa raznih ministara telekomunikacija, biv ih i sada wih, da e pro blem bi ti re en. Me utim, Atanasijevi navodi da nas prati lo e nasle e. To je glav ni raz log to sa da, ka da je u pi ta wu ku po vi na pre ko interneta, Srbija prakti~no ne postoji na mapi. Koncept Pej pala je slede i. Vi od banke dobijete platnu karticu i banka garantuje svojim kapitalom da ete vi izmiriti svoje obaveze prema nekom. Ta ko su na e ban ke u jed nom tre nut ku po ru ~i le Pej pa lu da ne pri ma ju kar ti ce iz Sr bi je jer one ne e ga ran to va ti svojim kapitalom da e nastala obaveza biti izmirena. Me- utim, devedesetih, sa raspadom me tal skog kom plek sa na kom je po - ~i va la do ma a in du stri ja, ni je bilo vi e sredstava za investirawe u inovacije. No, na osnovu ovih podataka o izvozu softverskih proizvoda i usluga o ~igledno je zakqu ~ila u stilu: hajde sada da pomognemo one ko ji su zdra vi, pa e oni bi ti jo zdra vi ji i po mo i i one ko ji ni - su. Na i me, na na em pro - sto ru IT fir me ve su pro le ta - kozvanu konsolidaciju i u gotovo svakoj postoji strani kapital u odre e nom pro cen tu, ili su, pak, u potpunom vlasni tvu inostranih kompanija. Usled toga standaradi poslovawa su na svetskom nivou, a radi se sa najsavremenijim tehnologijama. To, naravno, donosi pro fit i srp skoj pri vre di. To, na rav no, do - nosi profit srpskoj privredi. No, svi ovi ko ra ci bi - li su sporadi~ni, a sada napokon postoji neka sveobuhvatna strategija. Je dan od glav nih predloga predstavnika IT firmi bio je i razvoj centralne multinacionalne kompanije, kao i pomagawe daqeg razvoja softverskih firmi koje izvoze sopstvene proizvode i u slu ge, s ob zi rom da je tu ri zik u - lagawa najmawi, po to je ve re~ o stabilnim firmama koje uspe- no posluju. Po ro ewu deteta vi morate da izvadite izvod iz mati~ ne kwi ge ro e - nih. Oni ko ji to ra - de kon tak ti ra ju MUP, pa MUP ge ne - ri e broj i po a qe mati~nim kwigama. I ta ko se taj po da tak ve vo di na dva me s- ta. Ni A gen ci ja za pri - vredne registre nema tu informaciju. Nakon dostavqawa sugestija predstavnika IT sektora sledi formirawe radnih grupa od strane Ministarstva finansija, koje e raditi na poreskim olak icama, problematici izvoza, izbegavawu dvostrukog oporezivawa sa odre enim zemqama, definisawu kanala prodaje softverskih proizvoda... Kada se i to o ba vi, sve tre ba pre to ~i ti u zakonske okvire. S obzirom da je zakon kompleksniji pravni akt koji mo ra ii i pred re pu bli~ ku Skup - ti nu, iz ve sni je je da e se us po - stavqawe ovih mera re iti uredbama, kako bi se odmah krenulo sa wihovom primenom. Italijani osnivaju firme sa jednim zaposlenim, u poku aju da uspostave saradwu sa FAS-om rad ni ka, ili 26,2 od sto od u - kupnog broja zaposlenih na teritorji grada. Jed na ta kva vest sti gla je protekle nedeqe iz kragujeva~ke gradske u pra ve, a re~ je o po dat ku da je broj malih i sredwih preduze a u Kragujevcu do 50 zaposlenih za posledwih godinu dana uve an za 130 fir mi. Ove fir me za po - qavaju voqno za neku detaqniju analizu, kao i od go vor na pi ta we da li je ovo pove awe rezultat otvarawa i- talijansko-srpske fabrike Fijat automobili Srbija. Ali, u o vom tre nut ku o ~i - gled no je da to ni je di rekt no ve za - no za do la zak Fi ja ta, jer, kao to zna mo, do sa da je u Kra gu jev cu sa - mo jedno ovda we doma e preduze e u lo u red dru ge li ni je do ba - vqa ~a Fi ja ta. On podse a da je, prema ugovoru potpisanom izme u Vlade Srbije i Fi ja ta, pred vi e no da se u Srbiji proizvodi 80 odsto delova za ugradwu u vozila proizvedena u Kragujevcu, kao i pet odsto rezervnih delova za sve modele Fijata u sve tu. Do sa da je ova za da ta kvo - ta ispuwena sa 67 po sto, jer se to li ki pro ce - nat delova proizvodi kod dobavqa ~a Fijata ko ji su izgradili hale u In du strij skoj zoni Gro nica. Me utim, osim te informacije grad nema detaqniji izve taj o strukturi novoosnovanih firmi, wihovoj delatnosti ili broju novozaposlenih, pa je sve ovo nedodruge linije dobavqa ~a. To je, po Jeki u, velika ansa za kragujeva~ ke fir me ko ju one ni su jo u - spele da iskoriste. U po sled wa dva me se ca u kra gu je - va~ ku Ko mo ru do lo je pet-est i ta li jan skih pred u zet ni ka, ko ji su is ko ri sti li u slu ge Ko mo re da u Kra gu jev cu re gi stru ju pred - u ze a. No, kada se registruju ovde ona se tre ti ra ju kao srp ske fir - me, bez ob zi ra to je vla snik stra nac. Kon kurs e bi ti o tvo ren od 21. Do kraja godine grad e izdvojiti jo 3,2 miliona dinara za novi konkurs. Ovakva praksa u Kragujevcu, uz pomo ameri~ke organizacije VOKA i holandskog projekta Help, traje ve godinama i do sada je dodeqeno 700 gran to va. U grad skoj u pra vi is ti ~u da je ta kav vid po mo i dao do bre re zulta te, jer je op sta lo 60 po sto bi zni sa o tvo re nih na o vaj na ~in, dok u e vrop - skim zemqama firme osnovane na ovaj na ~in opstaju sa 25 posto. Ovako registrovane firme obi~no ne ulaze u red malih i sredwih preduze a, ve se registruju kao preduzetni~ke radionice ili zanatske radwe. Du an Pua ~a podse a na svoju raniju izjavu da dolazak Fijata nije re ewe svih na ih problema, ve ansa koju vaqa iskoristiti. Ka ko e ona bi ti is ko ri e na zavisi od nas, odnosno od unapre- ewa infrastrukture kako bi se stvo rio pri vla ~an am bi jent za nova ulagawa. Pre ma po da - ci ma APR-a, u i sto vre me ka da je u gra du broj ma lih i sred wih fir mi po ve an za 130, broj pred u zet ni~ kih rad wi tr go vi na, u - slu ge, za nat stvo za ot pri li ke to li ko se u ma wio. Je ki na po mi we da je mo gu e da je je dan broj pred u zet ni ka od ja - vqu ju i rad we od lu ~io da ih pre re gi stru je u pred u ze a, po ku - a va ju i da po kre ne ne ki dru gi bi znis, pa je i to ve ro vat no dopri ne lo ra stu bro ja ma lih firmi u Kra gu jev cu. I za to sam ja, za jed no sa em, od samog po ~etka u kru gu qu di ko ji sa da raz vi ja i - deju oko organizacije Nove stranke, koja bi trebalo da doprinese prome na ma u Sr bi ji. Me ni je pr vo i o s- nov no pi ta we: ko ji bi to mo gao da bude razlog da se ponovo okupqamo oko neke politi~ke ideje? Moj u ti sak je da u Sr bi ji da nas kao da i ma mo jed nu vr stu sta wa a ne - stezirane nade. Kako se dogodilo da nam neko ubrizga tu anesteziju i da smo mi sada totalno nepomi~ni? To su oni qudi koje zovemo na im predstavnicima u Skup tini Srbije, u izvr noj vla sti, Vla di pa i u li~ no sti predsednika Republike. Drugim re ~ima, ti qudi, koje bih nazvao tu im i otu enim, izvan su na eg re al nog sve ta. Oni su svojim vi ewem politike i pona awem u woj naj vi e do pri ne li da mi danas sami sebi izgledamo kao stvore wa bez na de. Vi di mo da je ta klika ispuwena i qudima koji su apsolutno nesposobni i neodgovorni. Gle dao sam ka da je for mi ra na i ova Vla da pro le go di ne. U woj se na - lo mesta za dvojicu ministara u prethodnim vladama koji se bave izgradwom puteva, infrastrukturom... Godinama su se bavili tim poslom, a ni su u spe li da na pra ve vi e od 40 kilometara autoputeva u Srbiji. I onda, pazite, dolaze ove takozvane no ve na de, Vu ~i i Da ~i, da nas u - be de da su oni ti bu du i li de ri ko - ji e s ovom dvojicom pomenutih ministara da re e na e probleme. Za ove no ve na de, Vu ~i a i Da ~i a, na jednak na ~in vezujem nesposobnost i ne od go vor nost kao i za Mr - kowi a i Ili a. Qudi koji nas predstavqaju, koji su se izdvojili, nisu samo neodgovorni i nesposobni, ve su i ma li ci o zni. Ho e da sta we o - sta ne o va kvo ka kvo je ste, jer je wi - ma u ovakvim uslovima najboqe. Dobra ilustracija za to upravo su pro logodi wi izbori. Na wima sam bio be li li sti. Sma trao sam da iz kruga belih listi a dolaze naj bo qi od go vo ri na ono to je sta we politi~ke scene u Srbiji. Znate ta je bi la re ak ci ja tih qu di na be - le listi e? Izgledala je ovako: E, ovo su gu bit ni ci, oni se ne raz u - me ju u po li ti ku, oni su mu ve ko je stalno udaraju u staklo misle i da je to pro zor kroz ko ji mo gu da od le - te. Moramo da pravimo stranku, ali da ona ja sno bu de o dvo je na i od ove kli - ke i od ove fa sa de. Kon kret ni je, treba da bu de od go vor na sve de mo krat - ske deficite koje danas imamo u Srbi ji. Na pri mer, ako je U stav fa - sadni, hajde da odmah iniciramo wegovu reviziju. Mo ra mo da vi di mo oko ko jih prin ci pa se o ku pqa mo u nu tar stranke. I - ma li pri li ku da ne to u ti ~e da se promeni? Na a Nova stranka mora naj pre da po ~i va na prin ci pu de - mokrati~nosti. Drugi princip je transparentnost kako u procesu odlu ~ivawa u odnosima izme u orga na stran ke, ta ko i u we nom fi nansi ra wu. Postoji i tre i princip, koji se ti ~e mogunosti u ~e a to ireg kru ga qu di, a to je i de ja da ne ma ni - ka kvog raz lo ga da u na sta tut ne stavimo mogunost da izvesna grupa qudi unutar stranke formira frakciju. Naime, ako postoji odre- en broj qu di ko ji je pro mi slio da postoji boqi na ~in da se ostvari neki ciq pa za to da se ne o ku pe u nekoj frakciji. Iz govora na tribini u Kragujevcu na kojoj je najavqeno formirawe Nove stranke Priredio: S. U trajk su u le sve tri sin - dikalne organizacije - UGS Nezavisnost, Samostalnog sindikata i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Prema dogovoru sa rukovodstvom fabrike, zaposlenima e zarade u ovom mesecu da se pove aju stimulacijama ~ija e visina zavisiti od radnog u ~inka. Do ta da e, pre ma do go vo ru sa po slo - vodstvom, biti potpisan i odmah primewen kolektivni ugovor. Sindikati zahtevaju da cena bude pove- a na sa 54 na 65 di na ra, jer sma traju da preduze e dobro posluje i ima mogunosti za pove awe plata. Za wih u pomenutoj zgradi mesta nema, a nema ni ostalog poslovnog prostora. Ali, ne to dru go je o vo ga pu ta bi - lo pra vi po vod o ku pqa wa, a to je pi - tawe da li su zaposleni na pla enom odsustvu zaboravqeni? Gradskom ve u i gradona ~elniku Veroqubu Stevanovi u uputili su zah tev da hit no re e pro blem, ili obelodane kakav je status Javnoko mu nal nog pred u ze a Ni sko - gradwa. A, ne ma ni pla ta. Od ras pa da ze mqe do bombardovawa Sve su to, me utim, samo posledi ce, jer su ko la jed ne od naj sta ri - jih i najve ih kova~nica na Balkanu krenula nizbrdo jo{ po ~etkom raspada biv {e Jugoslavije i uvo ewem sankcija Saveta bezbednosti U- jediwenih nacija. Do tada je Zastava kova~nica radila otkivke za Fabriku automobila, Kamione, Vojnu fabriku, industriju traktora i poqoprivrednih ma {ina, a dobar deo pro iz vo da i {ao je i stra nim partnerima. Potom su NATO bombarderi ga ali proizvodne pogone i upravnu zgradu Kova~nice 9. Devet projektila direktno je pogodilo fabriku. Od kvadrata proizvodnih hala potpuno je poru {eno metara. To li ko se pri ~a lo o prevelikom zapo qavawu, da je tokom predizborne godine, bez pravog osnova, na postoje i broj od preko 150 qudi zaposleno jo{ 77 radnika. Upravo je to vi ak radnika, ali ispada da je politi~ka zale- i na i sa da ku mo va la, jer se od tih 77 qu di 72 u do mi lo u dru gim firmama. Na pla enom odsustvu su ostali qudi pred penzijom, oboleli i nekolicina mla ih koji, vaqda, 7 Протести Четвртак, 14. Pro le nedeqe radnici su stupili u trajk, ali on je ubrzo zamrznut jer je poslodavac obe ao ve e plate, boqe uslove rada i kona~no potpisivawe kolektivnog ugovora OGROMNA RAZARAWA FABRIKE TOKOM NATO BOMBARDOVAWA Uni {teno je i razoreno preko 30 kilometara magistralnih instalacija za elektro-tehnolo ko napajawe proizvodnog procesa, ili preko 95 odsto. Potpuno ili delimi~no o te e no je pre ko 90 od sto pro - izvodne opreme kova~ke ma ine, prese, ~eki i, elektro i gasne pe- i, kova~ki vaqci, lomilice, ma- inske testere, pe i za termi~ku obradu, peskare, strugovi, kopirne glodalice... Potpuno je razru {ena upravna zgrada povr {ine kvadratnih metara, pri ~emu je stradala i sva tehni~ko-tehnolo ka dokumentacija. Kompletno je uni- ten ra ~unarski centar sa nenadoknadivom bazom podataka. To, uostalom, nisu uspeli da urade ni Fabrika automobila, ni Kamioni, koji su pored Vojne fabrike bili najve i kupci wenih proizvoda. Koliko je ova fabrika bila razru ena svedo ~i i to da su pojedini direktori Grupe Zastava, i neki od ~lanova Vlade Srbije bili protiv obnavqawa Kova~nice, ali upornost radnika, koji su u nemogu- im uslovima radili na obnovi, i- pak je do ve la do to ga da u ni te na fabrika ponovo po~ne da radi. U- slovi rada, me utim, nikada nisu vra eni na nivo pre bombardovawa, pre sve ga gre ja we ha la zi mi i ras - hla ivawe u toku leta. Bugari umesto Francuza Zastava kova~nica privatizova na je 27. Ve - inski kapital na aukciji u Agenciji za privatizaciju u Beogradu kupila je bugarska kompanija Intertrust sa se di {tem u So fi ji za ne - {to mawe od 152 miliona dinara. Kupac se tom prilikom obavezao da u firmu investira najmawe 259 miliona dinara. U trenutku privatizacije Kova~nica je imala 597 zaposlenih. In te re sant no je da su pre pri vatizacije dve aukcije progla ene neuspe nim, jer nije bilo zainteresovanih kupaca, a da se naredne tri bile otkazane. Ina ~e, u toku pripreme aukcijske dokumentacije i zakazivawa prvih aukcija za prodaju Kova~nice najvi e se kao o potencijalnom strate kom partneru i novom ve inskom vlasniku govorilo o jednoj francuskoj kompaniji iz Li o na. Sa da su mno gi sklo ni da tvr de da je pored raspada biv e Jugoslavije i NATO bombardovawa i lo a privatizacija doprinela uru avawu ugleda kragujeva~ke Kova~nice, koja je otkivcima snabdevala poslovne partnere irom sveta. I na ~e, In ter trust je po red kra gu je va~ ke Ko va~ ni ce ku pio leskova~ki Lemind i fabriku pocinkovanog lima u Vu ~itrnu na Kosovu. Tada je Kova~nica imala 550 zaposle nih, a pre ma instaliranim kapacitetima mogla je da pro iz ve de oko tona otkovaka. Zbog nedostatka posla u ki nut je rad u tre oj sme ni, a oko 50 odsto radnika poslato na pla eno odsustvo. Ranije je kovano izme u 400 i 500 tona otkovaka mese~no, ali je proizvodwa spala na is pod 200 to na. Tri sin di ka ta su se sa ve in skim vlasnikom Valentinom Zaharijevim dogovorili o visini otpremnina od do e vra. In va li di ra da, a wih je bi lo 44, tre ba lo je da do biju po e vra. U aprili godine predsednik uprave koncerna iz Sofije i ve- inski vlasnik Kova~nice Valentin Za ha ri jev pu stio je u rad kompresorsku stanicu vrednu evra. Fabrika je u to vreme proizvodla oko tona otko va ka. Ta da je re ~e no da se od 550 zaposlenih 130 opredelilo da uz otpremnine napusti preduze e. Akcionari su tvrdili da ni aukcijska dokumentacija nije ura- e na ka ko tre ba. U pro spek tu je pi - salo da je kapacitet fabrike tona otkovaka, da se trenutno radi oko to na sa ten den ci jom da se dostigne proizvodwa od tona godi we. Mali akcionari tvrdili su da je projektovani kapacitet ove fir me po sle ob no ve tona otkovaka. U ovu dokumenatciju nije u la ni linija ~eki a, kao ni o vaj naj ve i od to na. U mar tu i a pri lu go di ne Kova~nica je smawila proizvodwu. Vesti iz poslovodstva Kova~nice, a po seb no iz cen tra le u So fi - ji veoma retko dopiru u javnost. Privatizacija Kova~nice i daqe, ko zna za to, slo vi kao jed na od u spe - nijih. Elaborat o budu oj organizaciji firme ura en je i predat Skup tini grada, ali odgovora jo nema nisu bili podobni, navodi Dragana Mileti. Re ~i predsednice sindikata potvr uju okupqeni. Ra dio je kao ef gra di li ta. Tvr di lo se da e u glav nom ad mi - nistrativni radnici biti prekobrojni, jer nisu potrebni drugim preduze ima. Me utim, od okupqenih se mo glo ~u ti da je tek zaposlenih iz te grupacije sada na pla enom odsustvu. Me u prekobrojnima su i mla i rad ni ci, kao to ko Tu ca - kovi, rukovaoc gra evinske mehanizacije: - Radio sam kao voza~ utovariva- ~a i u stal nom rad nom od no su sam 12 godina. Nisam ovo o ~ekivao. Svi smo po ro di~ ni qu di, ja i mam dva de te ta od tri i est go di na, treba ih prehraniti. Niko ne pomiwe pla te, ni ti ima iz gle da da ih pri - mimo. Ostala je nepo zna ni ca ko je za nas re kao da smo ne rad - ni ci, da smo lo - i... Tre ba lo je i vi e, ali ne ke su vra - tili, kako je obja weno, zbog nemogunosti da izvr avaju radne obaveze, dok je 35 qu di iz Za nat skog centra preuzelo Stambeno preduze e, a 15 qudi Parking sevis. Ostalo je nas 83 za ko je tre ba da se o smi sli program rada Niskogradwe. Predlog elaborata je ura en i predat gradona ~elniku. Prema informacijama koje imam ovih dana trebalo bi da do e mo do re e wa. Za preostale, do 246 zaposlenih, koli ko je bi lo na plat nom spi sku krajem pro le godine, formiralo bi se dru go pred u ze e ~i ja je o - snovna delatnost komercijalna, a to je iz grad wa no vih u li ca. Ali, za sa - da nemam novih informacija, tvrdi direktor Milovanovi. Prema wegovim re ~ima, Upravni od bor Ni sko grad we je, sli~ no kao i zaposleni koji su se odlu ~ili na pro test, Grad skom ve u u pu - tio pred log da se is pla te pla te za oktobar, novembar i decembar, dok bi se za pla te za ja nu ar i o sta tak str pe li, kao i da se grad iz ja sni o pred lo gu e la bo ra - ta. Prvi kriteri jum bio bi do bro - voq nost, jer ima i qu - di ko ji su pred pen zi - jom i si gur no bi prihva ti li. Deo kola ~a koji pripada Niskogradwi nije naro ~ito veliki, ali i dru gi deo du go va ko je grad ima prema ovom preduze u, nada se direktor Milovanovi, trebalo bi da bude is pla en iz kre di ta ko ji je pro - ao na Grad skom ve u i sed ni ci Skup ti ne gra da. Sa druge strane firma duguje dobavqa ~ima i podizvo a ~ima 474 miliona dinara. Tu su i zajmovi od drugih preduze a od 157 miliona dinara, za doprinose se duguje 48 miliona, za neto plate 22 miliona, za kredite 16 miliona dinara, pa su ukupna dugovawa Niskogradwe dostigla iznos od 735 miliona dinara. Na kra ju, u ko li ko se sve ovo br zo ne re i, moj pred log je da ima do sta gradskih preduze a, pa neka nas rasporede, zakqu ~uje direktor Milovanovi. To bi, do ne kle, i bi lo ra zu - mqivo da me u prijavqenima nije bi lo i o nih ko ji i ma ju pro sek o - ce na i pre ko de vet, a u in dek si ma i po 20 de set ki iz stru~ nih predmeta. Komisija je obavila individualne razgovore sa svakim kandidatom i napravila listu, na osnovu koje je predsednik Jovi ~i potpisao re- ewa o prijemu na mesta sudijskih pomonika. De si lo se i da su de - ca iz radni~kih porodica, kakvi su i na {i sa go vor ni ci, u pr kos visokom proseku, i ovog puta bez {ansi u odnosu na profesorsku decu i mamine i tatine sinove koji su se bez ma lo pro vla ~i li kroz visoko kolsko obrazovawe. Jedini zakonski uslov je ipak prosek. Me utim i u slu ~aju da je to sa mo o sam, ~ak tri i za bra na kandidata imaju mawi prosek od te ocene. Taj razgovor trajao je ma we od pet mi nu ta, svim kan di - datima postavqana su ista pitawa. Presudio razgovor I Ni ko la Mi lo va no vi, ko ji je u ro ku za vr {io stu di je sa pro - - U pogledu ocene znawa komisija je vrednovala znawe tako to je proveravala kandidate kroz poznavawe propisa u oblasti organizacije i rada suda, cene i wihovo znawe, prou ~avawem pozitivnog pravnog propisa na studijama, bez proveravawa stru~ne osposobqenosti, jer kandidati za sudijske pripravnike takvo znawe i nemaju. U pogledu ocene ve {tine, komisija je vrednovala ve {tinu komunikacije, logi~nog i analiti~kog rezonovawa, a cewena je i op ta kultura kandidata, postavqawem pitawa iz te oblasti, obja wava Ivana Ra ~i. Po wenim re ~ima, nakon razgovora sa prijavqenim kandidatima, ~lanovi konkursne komisije su pojedina~no davali ocene na napred navedene kriterijume i sa ~inili listu kandidata, nakon ~ega je predsednik suda, uzimaju i u obzir mi qewe komisije, doneo re ewe. Drugi faktori mogu biti odlu ~uju i samo u slu ~aju da postoji odre en broj kandidata koji su osnovnim merilima jednaki. Ipak, neprimqeni mladi pravnici skepti~ni su u pogledu po voq nog is ho da po wih, po - zivaju i se na sli~nu situaciju u Vra wu, gde je ta kav kon kurs ~e - ti ri pu ta o ba ran i gde za dve godine, koliko sve to traje, nije do lo do pri je ma, jer je sva ko o - stao pri svo joj od lu ci. Ovakav izbor sudijskih pomonika za poznavaoce prilika u srpskom pravosu u i nije neko iz na e we ako se zna ka ko su bi ra - ne i sudije na trogodi {we mandate prilikom reizbora. Jer i ta da, ba{ kao i sa da, i za bra ni su oni koji su studirali preko jedne i po de ce ni je i i ma li pro sek jedva iznad est. Za to e mo u bor bi za na a pra va koristiti sva legalna i legitimna sredstva, a obra awe medijima sa mo je je dan vid na e bor be. Od we ne emo odustati sve dok ima {anse da pra vo i prav da po be de. Da su oni pri - mqe ni ni ko ne bi i mao zamerke na takav izbor. Na e mlade sagovornike, ali i intelektual nu jav nost, ne sa mo iz sfe re prav nih na u ka, ba interesuje kako je primqeni kandidat koji ima prose~nu ocenu 6,55 i deset godina studirawa iza se be o sta vio ta ko briqantan utisak na tro- ~lanu komisiju sudija u nekoliko minuta razgovora i kratkom volontira wu. Ne to tu, o ~igled no, ni je u re du, a sve je vrlo zabriwavaju e. Zato smo tu gde smo i za to nam je ta ko ka - ko nam je. Ono to je svima zajedni~ko je pokuaj da se igranka sa parketa hale Jezero premesti na politi~ko igralite, na kome se igra utakmica za mo i uticaj i u kojoj novac i politika odre uju pravila igre. Pored prevelikog broja publike i VIP zvanica, izostale su i mere kontrole ulaska ekstremnih navija~a, a nije obezbe eno ni prisustvo sudije za prekraje koji bi kazne izricao na licu mesta. Poto je SPC Mladost imao obavezu jedino da pripremi halu i obezbedi higijenske uslove za publiku i takmi~are, direktor Miroqub Novakovi smatra da odgovornost snosi organizator. Novakovi obja- wava da su mere obezbe ewe dogovarane na relaciji komesara za bezbednost KSS-i, MUP-a. Zvani~no je u prodaji bilo ulaznica, od kojih je Zvezda za svoje pulene kupila 760, a Partizan 260. Podsetimo samo da je najava raspada Jugoslavije stigla sa stadiona, da je najozloglaenije dobrovoqce proteklih ratova predvodio vo a delija i da su upravo navija~ke vo e bile perjanice paravojnih formacija koje su ratovale u Hrvatskoj i Bosni. Vo e nekih navija~kih grupa vi ane su u obezbe ewima raznih politi~kih lidera, dok su neki i sami postali politi~ari. Od toga da li e snimci vandalizma u hali Jezero popraviti ovu katastrofalnu statistiku, ili e krivci ostati na zasewenom terenu moi, novca i politike, svakako e zavisiti ishodi buduih sportskih susreta. Kazne, me utim, nee biti dovoqna, jer na{em drutvu treba lek koji e mladima dati zdraviji model identifikacije. Sred stva su u pot pu no sti iz dvojena iz gradskog buxeta, po to je grad vlasnik osniva~kih prava nad Domom zdravqa. Vaq da e bi ti bo qe kad se napravi neki red. Tamo uop {te ni je mo glo da se pro e kroz hodnik, sa da ima ma - lo vi {e me sta. I na ~e, zgra da je le pa, no vo je i ~i sto. Zgrada je opremqena novim name tajem koji je poklonila Skup tina gra da, dok je o sta la o - prema samo preseqena u nove prostorije. O pacijenata koji imaju svoje kartone u Ambulanti broj ~etiri brine deset lekara i 17 medicinskih sestara. Svaki pacijent upu en je na svoj tim i za bra nog le ka ra i me d- icinsku sestru. Odatle se ulazi direktno u ordinaciju, a po izlasku recepti i uputi overavaju se kod i ste me di cin ske sestre ispred ordinacije. U pet ordinaci ja u dve sme ne ra di de vet le ka ra i 12 medicinskih sestara. Na tre em spra tu zgra de sme - teno je Savetovali te za mlade koje se ba vi pre ven ci jom i gde sva ko - dnevno radi psiholog. Na istom spratu obavqa se i vakcinacija dece po kalendaru za odre eni uzrast, a o ~e ku je se da u do gled no vre me bu - Vesna Lomovi Sa da je bo qe ne go u onoj stambenoj zgra di gde je ambulanta bila rani je, ali mi slim da je u no voj zgradi trebalo da bude vi e prostora. Najavqeni novi projekti - Ovde zaista vidimo rezultat i uslove komfora koji su po svim svetskim standardima, kojih verovat no ne ma nig de u na oj ze mqi. Stru~ni kadar je tako e izvanredan i svi Kragujev ~ani koji gravitiraju ovoj zdravstvenoj stanici imaju mnogo razloga da budu zadovoqni. Re~ je o iz u zet no ve li - koj investiciji od 170 miliona dinara i s pravom o ~ekujemo pomo Repu bli ke. U tu investiciju ulazimo sigurno, a o- ~ekujem da je zavr imo u ovoj godini ili po ~etkom na red ne. U pla nu je i izgradwa objekta za potrebe Centra za ma ti~ ne e li je, to e na ne ki na ~in biti novi Fijat u Kragujevcu, a o ~ekujem da zapo~nemo i izgradwu objekta Medicinskog fakulteta, rekao je Stevanovi. Podse awa radi treba navesti da je, na kon vi e od la ga wa i brojnih problema sa izborom lokacije, kamen temeqac za novu Ambulantu ~etiri u Ulici Svetozara Mar ko vi a po sta vqen u a pri lu pro {le godine. Tada je najavqeno da je rok iz grad we pet me se ci, ali je zgra da i pak za vr {e na sa {est me se ci za ka we wa. Zamerka od samog po ~etka gradwe novog objekta bila je zbog nedovoqnog bro ja par king me sta. U utorak, na dan zakqu ~ewa na- eg lista, Danica se nalazila na Klinici za kardiologiju u Kragujevcu, zbog pove anog otoka na nogama. Prema re ~ima Dani ~inog oca Vlastimira, ~ekalo se na kona~nu od lu ku le ka ra o to me da li e ona biti ponovo preba ~ena za Beograd. Pod se ti mo da je je di ni na ~in le ~ewa za ovu devojku, ~ije srce radi sa sve ga 15 od sto ka pa ci te ta, tran splan ta ci ja, ko ja se jo{ u vek ne ra di u na oj ze mqi, a zdrav - stveni fond ne pokriva tro kove o pe ra ci je na kli ni ka ma u i no - stranstvu. Da bi Danica dobila novo sr ce po treb no je iz me u 130 i 150 hiqada evra, a presa ivawe bi mo glo da se iz ve de u Be ~u, Ber li - nu ili Gra cu. Po to Dani ~ini roditeqi nema ju to li ko nov ca po kre nu ta je humanitarna akcija pod nazivom Za Dani ~ino novo srce u koju se ukqu ~io grad Kragujevac i cela Srbija. Najve i iznos do sada, 800 hiqada dinara, uplatio je Ekonomski fakultet u Kragujevcu, gde studiraju Danica i wena sestra bliznakiwa Ivana. Roditeqi se nadaju da e novac biti sa ku pqen na vre me i da e Da ni ca dobiti novo srce. Naime, jo otkako wihove ku- e po sto je u o vom kra ju, a to me ima gotovo pola veka, vodovodne cevi kojima se wihovi domovi napajaju nisu mewane. Kon kret - no, ne mo gu se ni okupati, ni oprati ve{ kako dolikuje qudima. Prevezi se nalaze u susednim dvo ri {ti ma, pa je bi lo i pro ble ma sa su se di ma, a sve to, eto, de a va se na ko rak od pr ve gra e - vinske zone, isti ~e Slavoqub Bradowi, ovda {wi odbornik, koji je problem stanara ove ulice izneo i na ne dav noj sed ni ci grad ske Skup tine. Po wihovim re ~ima, tek nedavno su do bi li i u li~ no o - svetqewe, a o asfaltirawu ka qa vog o ra jo u vek sawaju. A sa da se pu tem tih ce vi ov de snabde va kom plet nih se dam porodica, obja wava Radovi. I to ne sa mo u jed noj ku i, nego i u susednoj. Zato moramo da ugovaramo vreme kada e koja ku- a da ukqu ~i ve{ ma inu, dodaje Milinka Lazarevi. Me utim, sa vodom je to neizvodqivo. I ne sa mo to po sto ji pro - blem sa pri ti skom, ve ni oni ne mo gu da ra de ni {ta u svom dvo ri - {tu. On da ta ko do e i do ne su gla si ca i ras pra va, obja wava Radovi. Najzad, ni to ni su je di ni ne - svakida {wi problemi sa kojim se suo ~avaju. Ni smo pre vi {e ni zanimqivi kao glasa ~i, nema nas mno go, pa go di ne ga zi mo po blatu, iako su sve ostale ulice po o ko li ni dav no as fal ti ra ne. Pa, aman, kada je Ugqe nica naseqe na, a re e na im je i vo da i ka - nalizacija? Ne treba ih dodatno zapitkivati da li im je ne ko od pred stav - nika grada dolazio. Jeste i, naravno, o be a vao da e sve bi ti za vr {e - no. Al, eto, pro o {e iz bo ri. Ali, naj - vi e wih sa ovim pitawem javilo se iz prigradskih naseqa, odakle se sme e prikupqa sa takozvanih sabirnih mesta, po to su wihove u- lice previ e uske za ulazak sme ara. Zapravo, u skladu sa novim Zakonom o u pra vqa wu ko mu nal nim ot pa - dom iz godine neophodno je to hitnije usvajawe nove gradske odluke kojom se defini e ova komunalna oblast. U mnogim delovima grada, jer su ulice kakve jesu, imamo problem. Pitawe cene i popusta verovatno e biti definisano novom odlukom o upravqawu komunalnim otpadom, koja e biti preciznija. O- sim u da qe no sti sa bir nog me sta na for mi ra we ce ne e, na pri mer, uticati i reon sa koga prikupqamo otpad, dinamika odvoza, da li je to jed nom ili dva-tri pu ta ne d- eq no, jer od to ga za vi se i na {i tro kovi. Po prvi put klasifikova e se i na i korisnici usluga iz kategorije privrede i preduzetni tva. Osim toga, odjava je mogu a ukoliko se na ja vi za na red ni pe ri od i ne kra i od {est me se ci. Navedene ve ~eri te {ko je povre en i L. Priveden advokat zbog duple naplate Zo ran M. Pret po sta vqa se da je na ove na - ~ine Elektro {umadiju o tetio za iznos od oko di na ra. Kamion pregazio staricu U saobra ajnoj nezgodi koja se dogodila 11. Staricu je na kolovozu udario kamion zastava turbo zeta dok se kretao unazad. Kada je pala teretwak je pre {ao preko we, {to voza~ nije primetio. Kada je video {ta je uradio Aleksandar A. Direktna posledica objavqivawa ovog ~lanka, na {eg kontakta sa novinarom Kragujeva~kih i poku aja kontakta novinara sa direktorom SC Park je naredba od strane rukovodilaca SC Park tehni~kom sekretaru PK Radni~ki Nikoli Mirkovi u da napusti sto koji je koristio u jed noj od kan ce la ri ja ha le Park. Da, taj sto je ta na {a famozna kancelarija koju smo koristili od maja godine. Pored stola, koristili smo sopstveni ra ~unar i sopstveni ormar. Istine radi, povremeno smo koristili tampa~ i internet prikqu ~ak. Odbijani smo pod raznim izgovorima. Kada je naprasno osvanula kancelarija VK Radni~ki, postigli smo usmeni dogovor sa direktorom Radivojevi em, da i PK Radni~ki o svom tro ku oformi jednu kancelariju i odredili lokaciju, a 18. U tekstu na koji reagujemo nije izneta ni na- a konstatacija da prakti~no svi pliva~ki klubovi u Srbiji imaju mogunost da u svojim gradovima, na svojim bazenima, dobiju odgovaraju u prostoriju. Prilikom saop {tavawa o prekidu saradwe, tehni~kom sekretaru je re ~eno da to nije ni ta li~no, da je on do bar ~o vek, ali da je on je di ni nor ma lan u klu - bu! Da bi se pro blem po ja snio, po treb no je da se vratimo ne to vi e od godinu dana unazad. Pri formirawu prvobitne raspodele termina. PK Rad ni~ ki ko ri stio je a ka sni je i PK Delfin prostor iza vaterpolo golova, jer je o- bim ~lanstva dostigao brojku od nekoliko stotina polaznika. Optere ewe u tim stazama je ubedqivo najve e i najracionalnije. Jedan deo prostora staze i termini koji smo koristili nismo pla a li. Zbog to ga se, i o vom pri li kom, zahvaqujemo SC Park, to je ispo tovao svoje o- be awe da deo prvog tima ne pla a kori ewe staza. Mi smo, u skla du sa na {im pro kla mo va nim ci - qe vi ma, klub raz vi li do broj ke od 421 ak tiv nog ~la na u de cem bru u to ku pro {le go di ne 870 polaznika. Po novom rasporedu, VK Radni~ki bi imao 31,5 sati nedeqno ce log ba ze na, a PK Rad ni~ ki oko ~e ti ri - od - nos od sko ro 8:1, i a ko i ma mo vi e ne go dvo stru - ko brojnije ~lanstvo, iako zakup pla amo neuporedivo vi {e nego VK Radni~ki. Bit no je na gla si ti i da su 90 po sto na ih ~lanova devoj ~ice i de ~aci kolskog i pred kolskog uzrasta sa odre enim vremenskim ograni ~ewima u pogledu mogunosti dolaska na treninge. I sti na je da oni svoj ter min ni su i - ma li ni u jed nom u go vo ru i da ba zen ne funk ci - oni e po sistemu jedan klub u jednom terminu ceo ba zen, ve se ba zen de li po po vr i na ma u ciqu maksimalnog iskori ewa. PK Radni~ki je apsolutno najracionalniji korisnik bazena. Po nu di li smo da me se~ ni ra ~un sa di na - ra bu de po ve an na ili vi e, u ko li ko se tako proceni. Kada bi svi koristili bazen SC Park na tom ni vou, o vom pred u ze u ne bi bi le potrebne nikakve subvencije. Komisiju, koja e ovaj problem re avati, nije i ni ci rao ni ko iz SC Park ve je ona po sle - dica na e vi emese~ne borbe, a ideju je dao g-din Jovan Pavlovi Bojaxi. Na samom kraju, molimo sve koji budu ~itali o vaj tekst da se pod se te ~i we ni ce da je PK Rad - ni~ki osnovan jo 1969. Ko sta Gvo zde no vi je ne pre sta no bio na ~e lu ma lih za nat skih pred u - ze a. Imao je bezgrani~no poverewe u mlade rad ni ke i wi hov en tu zi ja zam. Na kra ju je u speo da stvo ri Pro le ter. Po di gao je zgra de i na ba vio o pre mu bez i ka kvih kre di ta. Na pra vqe na je ve li - ka {te ta. Or ga ni lo kal ne sa mo u pra ve br zo su na pra vi li pro ce nu te te, na rav - no dosta preuveli ~avane, i o tome izve sti li Vla du Sr bi je. No, tu te tu je tre ba lo i ar gu men to va ti. Ja sam ta da ra dio u Pri - vred noj ko mo ri, pa i a ko ni sam bio stru~ wak pe da gog sam i psi ho log , do bio sam za da tak da bu dem u ko mi - si ji za pred u ze e Pro le ter. Uzgred mi je na po me nu to da u tom preduze u treba da se utvrdi teta do dva mi li o na. Mo ra da se u ne se, Ko sta, jer tih xa ko va vi e ne ma, oni su sa da sa mu - qem, od go vo rio sam ja. Pa, do bro, a ho e li ti to da potpi e, u pi tao me je Ko sta? Da ka ko, ja sa le ve stra ne, a ti sa de sne, uz vra tio sam ja. Ko sta je ma lo o kre nuo gla vu u stra nu i sko ro kroz zu be pro go vo rio: Do bro, pi i te! Ne gde kra jem pe de se tih go di na ta - da wi pred sed nik Sre skog na rod - nog od bo ra Ne ma wa Mar ko vi sa zvao je sve direktore preduze a na neki sasta nak. Ko ste ni je bi lo. Ne ma wa, ve iz ner vi ran, a qe Fra wu o fe ra da Ko stu do ve ze na sa - sta nak. Svi su se pre tvo ri li u oko i uho. Naj zad spu ta slu a li cu i o ba ve ta va pri sut ne: Na Ko sta je dao ci pe le da mu se pen xe ti ra ju, pa ~e ka da mu do ne su. Po sle dva de se tak mi nu ta do ao je Ko sta sa pen xe ti ra nim ci pe la ma. Mi li vo je Pe tro vi, profesor u penziji Ima li nam pomo i zbog neodgovornog investitora O bra a mo vam se u ime Skup ti ne stanara zgrade u Ulici Vojvode Putnika 50 u Kra gu jev cu. Na i me, u ok to bru go di ne u se li li smo se u no vu zgradu, koja je dobila upotrebnu dozvolu i pro la teh ni~ ki pri jem. In ve - stitor je bio Dragan Obradovi, vlasnik a gen ci je Su per i or ne kret ni - ne. Primedbe koje smo upu ivali, pored spomenutog hostela, do sada se odnose na: 1. Ona jeste ura ena prema projektu, ali prema Zakonu o za titi potro a ~a, ~l. Neregulisana ki na kanalizaci ja i od vod vo de is pred zgra de. Pored toga, postoji problem nere enih oluka ko ji su na knad no ra e ni, a zbog ~e - ga je nemogu e po ledu, snegu ili ~ak i ki i i za i na tro to ar, ko ji je stoji is ko pan od go di ne, ka da je ra - ena zgrada i nikada nije asfaltiran po no vo, kao i vla ge ko ja se ja vqa u pri - zemqu zgrade. Uprava grada Kragujevca ni ka da ni je iz da la na log da se taj deo trotoara, koji se nalazi u centru grada, ponovo asfaltira, iako tu uredno napla uju parking. Mi kao skup tina stanara smatramo da deo od go vor no sti u o vom predme tu sno si U pra va za pro stor no pla - ni ra we gra da Kra gu jev ca, a pre sve ga ko mi si ja za teh ni~ ki pri jem zgra de, ko ja ni je pro ve ri la sve de ta qe gradwe i ni je iz da la na log da se od re e - ni ne do sta ci ot klo ne. Ono to je mnoge iznenadilo je da deca iz seoskih sredina imaju negativnije stavove o starijim osobama od dece u gradu. Stru~waci upozoravaju da takve stavove treba to pre mewati, jer u protivnom mogu da doprinesu razvijawu starosne diskriminacije u svim segmentima drutva. Dakle, indirektno su doli do toga ta deca misle o starima. Mla i osnovci o starima misle najlepe. Volim da pomognem starima jer je wima pomo potrebna. Ipak, ovakvi odgovori mogu da budu i neiskreni. Me utim, to su deca vea i stavovi se mewaju. Osmaci, ta vie, imaju neto negativnije i svesne stavove. Najzanimqivije otkrie bilo je da na nivou nesvesnih, automatskih odgovora, nije bilo nikakve razlike. Podjednako negativno miqewe imali su i jedni i drugi. Ona objawava da to kakav e stav deca da imaju o bakama i dekama ne zavisi od toga koliko vremena provode sa wima, ve na koji na~in ga provode. Me utim, koliko god da su ovakvi rezultati zabriwavajui, stru~waci nisu iznena eni. Samo kada reklamiraju proteze. Po wenom miqewu, prvi pokazateq koji govori da se promenio odnos prema starima je broj korisnika koje smetaju u razne ustanove, koji se drasti~no poveava iz godine u godinu. Ranije je porodica vodila brigu o starima, ali ona sve mawe to ~ini i veoma lako se odlu~uje da taj posao poveri nekom drugom. To govori da su emotivni odnosi dece prema roditeqima, ali i unuka prema bakama i dekama, mnogo gori nego ranije. Da li je problem u ekonomskom osiromaewu porodice, stambenim problemima ili ne~emu drugom, tek nikome u svemu tome nije dobro, zakqu~uje naa sagovornica. U koju god porodicu da smo uli svuda je bilo problema. Nedostatak stambenog prostora, nezaposlenost, sukob generacija, sve su to razlozi za nezadovqostvo. Mladi su promenili stav i prema svojim RAZBIJENA PORODICA: CENTAR ZA SOCIJALNI RAD roditeqima, a ne samo prema dedama i babama. Statistika ukazuje na ~iwenicu da svetska populacija sve vie stari i da e se do godine broj starih poveati za 11, a u narednoj dekadi za 23 odsto. Srbija ima 19,7 odsto mladih i 17, 24 odsto starih osoba kada je re~ o penzionoj starosti, koja se ne podudara s biolokom starou, koja se kree iznad 80 godina i meri se fizi~kim i intelektualnim sposobnostima. Zasad su ispred Srbije po broju starih osoba samo Gr~ka, Italija i Japan. Savremene tehnologije, ra~unari, video igrice i sli~no, umesto da pomognu u razvoju dece, samo su uticali na wihovo otu ewe i ne dozvoqavaju da se deca emotivno razvijaju. Igrice su prepune agresije i nasiqa, isto tako i crtani filmovi, o igranim filmovima da i ne govorimo. U tome mora da u~estvuje i kola, ali i svi ostali u drutvenoj zajednici. Stari su i te kako svesni promene vremena i s nostalgijom se seaju onih godina kada su bili mladi i potovali starije. Gordana 14 14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 14. Zadovoqni i roditeqi, jer ih de ca ko ri ste kao rad ne u ni - forme. Pre dvadeset godina obaveza, a danas retkost i zanimqivost. Oni stariji se se aju perioda velike Jugoslavije kada su svi aci nosili kolske uniforme. Glavna i- de ja je bi la da se pri kri ju kla sne i socijalne razlike. To danas nije slu ~aj i u glav nom je no stal gi - ja za sta rim da ni ma ta ko ja za in - teresuje decu za uniforme. U pra vo to se de si lo na ~a su o - deqenske zajednice drugog tri O- snovne kole Svetozar Markovi. Poneti pri ~ama o starim vremenima, do li su na ideju da i oni u ve du u ni for me. Kod wih se one sastoje samo iz zelenih majica, ali se u red no no se sva ki dan. Na grudima je ispisano odeqewe dru go tri, na le i ma ime ko- le, a na ru ka vu ime de ~a ka ili devoj ~i ce ko ji je no se. Ovo odeqewe pripada delu celodnevne nastave, koja u koli Svetozar Markovi postoji ve deset godina. Mali ani u koli pro vo de i po o sam sa ti, pa su maji ce prak ti~ ne i za wih, i za ro di - te qe. Pravilo je da se posle zavr etka nastave ostavqaju u ko li, a vi ken dom se no se ku - i na prawe. Vi di se da su sre ni dok ih no se jer se razlikuju od druge dece. Zato se ovaj novitet pro irio na jo dva o de qe wa tre eg razreda, u kojima je uvo ewe uniformi u toku. Me utim, mali ani ma to ne sme ta, pa se Bog dan Ga - vrilovi, u ~enik drugog tri, radu je to e i o sta li da sle de wihovu ideju. U upravi kole su zadovoqni kako te- ~e sprovo e we ove ideje i po - no sni to su wi ho vi aci prvi ko ji su se to - SAMI SVOJI KREATORI ga setili. Planira se da slede e godine budu ukqu ~eni razredi od prvog do ~e tvr tog, a za tim, uz po dr - ku u ~eni~kog parlamenta, i stariji aci. Jo razmi- qa mo da li bi u ni for me bi le i - ste za sve ili bi se bo je ra zli ko - va le po raz re di ma i o to me e mo se konsultovati sa u ~enicima, jer e oni i da ih no se. Oni su sve sni da o va kav pro je - kat vr lo do bro u ti ~e na i mix ko le i na da ju se da e u spe ti da ga sprovedu do kraja. Da nas do we nog borila~kog aspekta dolaze samo najuporniji. Poha ala je i seminare poznatih instruktorki ove discipline u Beogradu. I ona isti ~e terapeutsku svrhu Pri znat i od Mini star stva zdra vqa Ve tine tai ~i ~an i ~i gong su, tokom vekova postojawa, pokazale izuzetno terapeutsko dejstvo. Sami pokreti izvode se bez kontrakcije i u- potrebe sirove snage. Za vreme wihovog izvo ewa ne sme da se remeti prirodan ritam disawa. Pr vi tai ~i klub na Bal ka nu po ~eo je sa ra dom u Be o gra du po ~et kom se dam de se tih go di na pro log ve ka, a o sno vao ga je da na wi di rek tor Tai ~i ~u an Sa ve za Sr bi je Ma rio To pol ek. Sa vez je o sno van je godine i okupqa klubove i sekcije iz Beograda, Pan ~eva, Vr ca, Bele Crkve, Novog Sada, Zrewani na, Pa ra i na, a, od ne dav no iz Kragujevca. Na e Ministarstvo zdravqa je godine usvojilo je Pravil nik o al ter na tiv noj me di - ci ni, u ko ji su u vr te ni i tai ~i ~u an i ~i gong. Kad negde nastane zastoj te energije nastupa bolest, izazvana stresom, nedovoqnim kretawem ili uno- ewem toksina u organizam. Ovda wi tai ~i ~uan ogranak od pro le ne de qe po stao je ~lan srpskog Sa ve za. Ve po ~etkom marta usledi e novi seminar, pa ako ste zainteresovani prikqu ~ite im se. Ne ko ta vas da pro ba te. U tome su im nesebi~no i veoma motivisano pomagali i roditeqi, kao i deke i bake i stariji ro aci. U tom radu, sem pomoi roditeqa, oni su konsultovali literaturu: razne vrste kwiga, uxbenika, ~asopisa i nezaobilazan i internet, ali i odlazili u posetu i na licu mesta se uverili kao se ~uva narodna tradicija, gledajui folklorce u KUD-u SKC-a ili obiavi radwu jedinog gradskog opan~ara - ~uvenog Zvonka. Razgovarale su sa wima jesenas nekoliko ~asova, a zatim su deca dobila konkretne zadatke i oblasti koje su obra ivali, izu~avali i prou~avali do decembra. Da ne bude ba pobrinuo se tro~lani tim u~iteqica iz Osnovne kole 21. Opisani su i ilustrovani obi~aji iz predhrianoskog, paganskog perioda od kojih su se danas sa~uvale samo dve vrste. Svadbene ceremonije, oprotaj roditeqa od mlade, kolo plodnosti - Ze~ije, koledarice, dodole, ladarice... Da direktorova podrka nije samo na re~ima potvr uju i inventivne u~iteqice, naglaavajui da je Ranitovi wihova tehni~ka, finansijska i moralna podrka. Oblast narodne nowe pred- stavili su nam Tamara Pavievi, Marija Fimi i Nemawa Malii. Na licu mesta od wih saznajemo da je u Srbiji, sem Zvonkove, pretekla jo samo jedna opan~arska radwa u Trsteniku. Narodne instrumente, izme u ostalih, prou~avali su Luka Nikoli, Marija Jani i Nina Rondovi. Wihov zadatak bio je da o ovoj oblasti saznaju to vie iz literature, sa interneta i u razgovoru sa starijima. Lepo su ih i iscrtali na panou u u~ionici sa svim karakteristikama i opisima. Ono to su nau~ili o obrednim igrama, a po prvi put su se susreli sa ovom temom, podelili su sa nama Lazar Gavrilovi, Aleksandar Risti i Petar Vukovi. Sem ve najavqene priredbe Zasvirala svirala, u~iteqice Tawa, Jovanka i Jelena obavie, kao i uvek, kada su projekti u pitawu, i krajwu evaluaciju kojoj e prisustvovati i svi u~eni~ki roditeqi, a ova u~iteqska trojka ve najavquje i novi korak u inventivnoj izbornoj nastavi - izradu tematskog re~nika narodne tradicije. Verujemo da e i to biti lepo i temeqno odra eno. Na programu e se nai dela Bokerinija, Dragane Jovanovi, Arvo Parta, Britna, Sedlara i Bogoeva. Orkestar Metamorfozis ve ima zavidnu karijeru - nastupali su sa Goranom Bregoviem, na festivalima irom sveta i u poznatim koncertnim dvoranama, kao to su francuski Tuluz teatar, nema~ka Esen filharmonija, Linkoln centar u Wujorku, Sidnej opera haus. Ulaz za koncert je besplatan. Humanitarni koncert U Sve~anoj sali Prve kragujeva~ke gimnazije, u petak, 15. Na programu e biti dela domaih i ruskih kompozitora, pored ~ega e svako od peva~a darivati i opersku ariju. Organizator koncerta je Kulturno-istorijski centar Srpska kruna, a ulaz je slobodan. Autoportreti U galeriji Doma omladine mlada slikarka Tawa Crepuljevi predstavila je svoje autoportrete, ra ene u tehnici ulja na platnu. Ova akademska slikarka ro ena je godine, u Kragujevcu, a Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu zavrila je u klasi profesorke An elke Bojovi. Kragujeva~koj publici se do sada predstavila u galeriji kafea Oblomov. Ulaznice po ceni od 300 dinara u prodaji su u SKC-u, svakog radnog dana od 9 do 15 ~asova. Jo ranije je objavqeno da je ovogodiwa dobitnica Statuete Milena Dravi. Bie dodeqene i godiwe nagrade ovdawim glumcima za najuspenija ostvarewa, a iz Teatra su saoptili da e Prsten sa likom Joakima Vujia ove godine pripasti upravo jednoj od najistaknutijih kragujeva~kih glumica - Nadi Jurii. Me utim, vremenom i spomenici izblede, a tragedija postane teret. Roditi se u gradu u kojem je najvei park - grobqe, u kojem jednom godiwe i nebo pla~e, na turbulentnom Balkanu, pod dimwacima Zastave, podrazumeva odrastawe u rekvijemskoj atmosferi. Ovoga puta na rasporedu je Verdijev Rigoleto, a italijanski dirigent Majkl Marioti dirigovae novom produkcijom ove ~uvene opere koju je postavio nagra ivani rediteq Majkl Majer, dobitnik nagrade Toni. Prema wegovoj rediteqskoj viziji, neemo otputovati u Italiju u 16. Rediteq je pokuao da prona e kontekst kojim bi verno oslikao dekadenciju vojvodske palate ~iji su protagonisti u neprestanoj potrazi za moi, novcem i lepotom, a Las Vegas ezdesetih je upravo takav svet. Imao je specifi~nu energiju i stvari su u svakom trenutku vrlo lako mogle poi po zlu. Upravo se to doga a u operi. Ova Verdijeva opera premijerno je izvedena godine u Veneciji i momentalno je postala toliko popularna da su se wene arije pevuile na ulicama ve sledeeg jutra. Libreto je napisan po drami Viktora Igoa Kraq se zabavqa. Februara, na Dan Teatra. Paralelno sa osnovnom pri~om te~e i lekcija o nekoj drugoj generaciji koja je stradala za vreme nema~ke okupacije. Ironijsko poigravawe amblematikom, simbolima i topografijom grada Nema vie kraguja, moj sine, ostali su kopci poja~avaju uverqivost jednog sumornog razdobqa i naglaavaju ukus gor~ine. Uvek prepoznatqiva po svojoj autenti~nosti, profesionalnosti i talentu, svakoj ulozi dodala je, na lakonski i nenametqiv na~in, svoj raskoni arm, ~inei svoje uloge prijem~ivim i prefiwenim u isti mah. Pamtimo je i pamtiemo je kao karakternu glumicu koja je sa podjednakom strau i umeem tuma~ila raznolik repertoar i u tome bila izuzetno uspena, ali nadasve i kao izuzetnu koleginicu. Ova nagrada je samo potvrda svega toga. Radila je sa vrsnim rediteqima Dejanom Mija~em, Nebojom Bradiem, Slavenkom Saletoviem, Bokom Dimitrijeviem, Petrom Govedaroviem, Jugom Radivojeviem i drugima. Godiwa nagrada Teatra ove godine pripala je Isidori Rajkovi. U predstavi igraju: Mirko Babi, Sawa Mateji Todorovi, Milo Krstovi, Nikola Milojevi, Katarina Mitrovi, Miodrag Pejkovi, Nenad Vulevi i Aleksandar Milojevi. Kragujeva~ko pozorite konkurisalo je ovom predstavom za ovogodiwe Sterijine susrete. Reprize predstave Hladwa~a za sladoled su na repertoaru 18. Nagrada se sastoji od bronzanog medaqona sa likom Joakima Vujia i diplome. To je peti nastavak kultnog serijala koji je zapo~eo filmom Umri muki godine. U ulozi nacionalnog heroja Xona Meklejna ponovo je Brus Vilis, a ulogu Meklejnovog sina igra mladi australijski glumac Xaj Kortni. Kortni je dosadawe iskustvo stekao uglavnom igrajui u TV serijama, me u kojima je i Spartak. Meklejn ovoga puta kree u u Rusiju kako bi pomogao svome sinu o kome jedino zna da je u nevoqi. Tamo vrqaju opasni teroristi, a Xon Meklejn ne ume da se kloni problema. Ideja za novi nastavak kultnog serijala nastala je tokom snimawa ~etvrtog nastavka serijala slobodno ili umri muki. U petom nastavku deca su odrasla. Mur je poznat po filmovima Iza neprijateqskih linija, Feniksov let, Predskazawe, kao i Maks Pejn iz godine. U filmu igra i srpski glumac Radivoje Raa Bukvi, a me u kostimografima je i Bojana Nikitovi. Velizar Krsti je umetnik koji je oduvek kroz delo ispoqavao svoje unutrawe nemire, strahove, ali i svoje drugo ja. Iz takvih pozicija snaga wegovih poruka se poja~ava, wegova pitawa su jasnija, upozorewa ozbiqnija. Slikarski rad Velizara Krstia traje od po~etka sedamdesetih godina 20. S druge strane, ova zbirka je ome ena!? Ovaj umetnik poznat je po monumentalnim spomenicima portretskog tipa u kamenu vojvodi Milanu Obrenoviu, knezu Aleksandru Kara or eviu i kraqici Dragi Obrenovi, koji se nalaze u Gorwem Milanovcu, a knegiwi Qubici Obrenovi u Srezojevcima. Autor je mermernog poprsja vojvodi Miliu Drin~iu u Bogatiu, Arseniju Lomi u Dragoqu, vojvodi Nikoli Milieviu Luwevici u Luwevici, kao i caru Lazaru na Kosovu. Potrebno je da u petak, 15. Kada je sa trideset tri godine po drugi put ostala udovica, Ketrin Par zaqubila se u Tomasa Simura, dvorskog zavodnika, temu neprestanih tra~eva, slomqenih srca, bra~nih razdora. Ponadala se da e se najzad udati iz qubavi. I dok gazi po tankoj otrici nemilosrdnih dvorskih intriga, ona se ipak nikad sasvim ne odri~e qubavi. Pesme u stihu obiluju raznim vrstama inverzija to je verovatno posledica preuzimawa ritmi~kih modela iz domena popularisti~kog upevavawa u kantautorstvu. Misaoni krugovi Adamove jabuke su vrlo veto i precizno ulan~eni kongruencija reverzibilnim tematskim karikama. Sa merom graduirana intimisti~ka i qubavna tematika, za~iwena ironijskim i autosarkasti~nim otklonima protiv patosawa, iz prva dva ciklusa u zavrnom izrasta do univerzalnosti mi-krokosmi~kog ; prolaznosti malih muka i sizifovskih mu~ewa, nemo-gunosti iskoka iz kolote~ina, bezose- ajnosti tehnolokog i informacionog SPEED NEED GREAD simulakruma i surogata... I jo tuta i tma, tmastova. Vaqa, na kraju, pomenuti pesmu Buka prelepu lirsku prozicu o smrti bake, koja nije baba iz gorenavedenog Inata, razlika je u samo jednom slovcu: k je istisnulo b i izra~ilo toplinu pesni~kog jezika. Neboja Savovi Nes ro en je godine u Gorwem Milanovcu, a diplomirao je i magistrirao na Fakultetu primewenih umetnosti, na odseku za vajarstvo u klasi prof. Jedan je od osniva~a Me unarodnog bijenala umetnosti mini- jature i inicijator slikarske kolonije Mina Karaxi Vukomanovi na Savincu kod Gorweg Milanovca. Dva ~itaoca Kragujeva~kih, dobie roman U ime qubavi Ivane Kuzmanovi, a potrebno je da u petak, 15. Za Dan zaqubqenih izdava~ka kua Laguna poklawa vam novu kwigu Ivane Kuzmanovi U ime Qubavi, roman koji uliva veru u snagu samospoznaje i qubavi. A onda, petnaest godina kasnije, putevi su im se ukrstili na mestu na kojem su se tome najmawe nadali. Branko je sada neko sasvim druga~iji, neko kome su oprost i qubav preko potrebni. Mnogobrojna iskuewa su pred wima. Ipak, oni su uspeli da preokrenu svoje sudbine. Ovo je kwiga o bu ewu, o samospoznaji i novim pogledima na stare pojmove. Zainteresovani autori svoje radove mogu poslati do 30. Pobedniku konkursa darivae se plaketa Branko Plavi. Pravo u~ea imaju autori svih uzrasta. Pri~e moraju biti kom- pletne, a radovi mogu biti iz 2011. Svi radovi treba da budu prilago eni objavqivawu na A4 formatu. Radove na konkurs treba slati iskqu~ivo u digitalnom formatu, u rezoluciji od 300 dpi i veoj, na adresu svetstripa gmail. Dogodilo se samo ono to je za pi sa no, ta ko gla si ne ~ija misao iz starih vre me na. Mi slim da je sada veoma jasno kada i kako se dogodio Zavod za stomatologiju. To nije bio dar sa neba, ve promi qeno delo, od vremena kada je dr Sokolovi prokr ~io prvi puti. Od puti a su jo{ wih ~etvorica napravili {iro ku, rav nu sta zu. Stvo ren je je dan sa svim no vi pri stup stru ci kroz si stem bo qe organizacije, opremawem savremenim sredstvima rada i prihvatawem najnovijih stru~nih saznawa i metoda rada, pa kragujeva~ki Zavod za stomatologiju sti ~e izuzetan ugled u Srbiji. Nave u jedan svetao primer. Na predlog na eg Zavoda do bi ja po seb no pri zna we od centrale SLD iz Beograda. Me wa se i struk tu ra ra do va na protetici. To najboqe ilustruje samo je dan po da tak da je iz ra e - no 68 e stet skih kru na na me ta lu sa fasetama boje okolnih zuba , a 903 ta kve kru ne ve go di ne. Po iz ve {ta ju iz Za vod ima 18 spe ci ja li sta i spe ci ja li za na ta od kojih su dvojica primarijusi. Radom Regionalne stru~ne komisije uspostavqaju se vrlo bliski od no si sa ko le ga ma iz re gi o na. Godinama u sastavu jedne {ire regionalne komisije za stru~ni nadzor kao nadzornik, na obostrano zadovoqstvo, konstatovao sam vidan napredak struke, naro ~ito u Pomoravqu, a u domovima zdravqa zavidan status stomatologa. Ne na vo dim ka da je ko bio direktor. Jedan energi ~an, drugi u po ran. Ni je te {ko pre po zna ti ko je ko. Vi {e pu ta smo i ma li go - ste ko ji su do la zi li da vi de pri - mene najsavremenijih metoda, na u u- nutra wu organizaciju, primenu normativa i standarda i nagra ivawe. Zavod je bio kao ko - ni ca gde se sva kog meseca sagledavao i analizirao radni u- ~i nak sva kog po je - din ca i shod no to me i nagra ivao do 30 po sto, za vi sno od rezultata rada. Svaki pojedinac je znao da li e do bi ti tu sti mu la ci ju za vi - sno od me se~ nog iz - ve taja o u ~inku, to nije zavisilo od o- cene nadre enog na- ~elnika. Do bar eho iz Kra - gujevca vrlo pomno je pra en u beogradskim in sti tu ci ja - Времеплов PRILOZI ZA ISTORIJU ZAVODA ZA STOMATOLOGIJU U KRAGUJEVCU 8 Tre ba lo bi da je ove go di ne 36. Hva la na pi ta wu, do bro sam. Ina ~e sa suprugom Milom i jednom dragom kucom, ko ja je Be o gra an ka i zo ve se Lo ra, pro vo - dim le ta i u vek ka da je le po vre me u glav nom uzga ja ju i cve e u rod noj Ko wu {i. Pro {la Bi la mi je ne ka zna ~aj na go di na jubileja. Na proslavi dana Stomatolo {kog fakulteta dobio sam zlatnu diplomu povodom 50 godina od diplomirawa. U to ku ru~ ka na a de ca i u - nuci iznenadili su nas vau ~erom i avionskim kartama za petodnevni boravak u Rimu. Prekrasno, vidi Rim pa u mri, ne ko je re kao. U Pr voj kra gu je - va~koj gimnaziji dodeqena je jubilarna dvadeseta Svetosavska nagrada Fonda Petronijevi ~iji sam jedan od osniva ~a. Preko dvadeset godina u ~enici osnovne {kole u Kowu {i na Vidovdan dobijaju po ~okoladu, a odli~ni u ~enici na dar i kwigu. U vre me for mi ra wa Re pu - bli~ke stru~ne komisije ja postajem je dan od dva we na pot pred sed - ni ka, a za tim i ~lan Sa ve ta Sto m- a to lo {kog fa kul te ta. Ono to je bi la Pri vred na ko - mora za ekonomiku zemqe, ta je novoformirana Zajednica bila za zdrav stvo. Za jed ni cu je vo dio i organizovao prim. Vredan i lucidan organizator koji je i mao i na ra ni joj i ta da woj funk ci ja znat nih sim pa ti ja za Kragujevac, shodno tome i vrlo veliki uticaj, naro ~ito kod transformacije i reorganizacije Medicinskog centra. Sve je to rezultiralo da Sin Milan je profesor interne medicine na VMA i na wihovom medicinskom fakultetu ove godine je postao ef katedre internisti~kih disci pli na i u iz gle du mu je jo po je dan ~va rak na ramenima, pa da dobije ~in pukovnika. Snaja Nata a je profesor biohemije na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a wihova ki Ana, odli~na gimnazijalka, pose uje Petnicu i Vin ~u i ve pi e neke svoje stru~ne radove. Zet Novica i ki Marija su ugledni lekari specijalisti u Kraqevu. Kao gimnazijalac bio je prvak Srbije u nekoj pliva~koj disciplini za taj uzrast. Wihova ki Katarina kao ak generacije iz osnovne kole, sada je odli ~an u ~enik gimnazije. I ona je u ~esnik doga awa u Petnici. Zar ne mam raz lo ga da se pra vim va ve - li! Na sla vi srp skog mo na tva i ma na sti ra Stu de ni ce sv. Jo va nu 1992. Sa ve u Pr voj kra - gu je va~ koj gim na zi ji 1991. U sve tu je to kon ven ci ja, dogovor u izboru pogodnog termina. Za to je naj bo qi pri mer en gle ska kra qi ca E li za be ta. I a ko je ro e - na u aprilu, svoj ro endan proslavqa po ~et kom ju na, ka da je, po statistikama, lepo i toplo vreme u Lon do nu. I skre no se na dam da e di rek - tor u ~initi sebi najlep u uslugu ako ove godine po aqe pozivnice za proslavu 36 godina Zavoda za mi je to u o vim pri lo zi - ma nisam pomenuo mnoga ~asna i- mena sestara, tehni ~ara i mnogih le ka ra. A ja, da se na a lim, kad bu dem jo mla i, kao Ma ti ja Be - kovi, mogu e je, pisa u jo. Kraj 19 Фељтон Четвртак, 14. S jedne strane, stogodi wica od ro e wa, s dru ge, 80. Opredelio sam se ta da za dru gu te mu i re a li - zo vao je. Jo u prvoj generaciji se prilagode novoj socijalnoj sredini. Iako su vrlo aktivni do ~etrdesetih godina, o- bazrivi su u poslovima i preduze ima, po pravilu otrome posle tih godina. O poreklu Osa ana dosta je pi sao i Pan ta Sre ko vi, koriste i legende i motive iz narodnih pesama. Jedan od tih pra va ca je sim bo li~ no realizovan preko dugove~nog seoskog hrasta-zapisa iz ovog sela, koji je o ve ko ve ~en ~ak i u po seb noj fotomonogrfiji. U ko ru we go vog sta bla dok je bi - lo mlado deda Milovan urezao je kr sti i sta ro dr vo, pre ma drev - nom ve ro va wu, po sta de sve ti wa, seoski zapis. Crkvene litije su ga obilazile. Vojislav ga je pamtio iz vre me na kad ga je de da k we mu do - vo dio. Po me nuo je da su u hla du tog drveta, ~ije su ramene grane bile debqine obi~nog {umskog stabla, moglo odmarati i ~etrdeset radnika. Bi la je u da qe na ne kih hi - qadu metara od nema~kih topova postavqenih iza seoske {kole u Ma lim Kr~ ma ri ma. Ni je ~u do ako se u tom nara taju javila najve a predanost vrednostima koje traju i opstaju, uprkos svim ru {ewima, svim osipawima u vlastitom svetu. Tada je u ~iteq jo{ u uniformi rezervnog oficira, po to se vratio iz ra ta u ko jem je iz gu bio su pru gu i de cu. Pri ~a lo se da je u Pr vom svet skom ra tu bio ju nak, a u Dru gom je oktobra u Kragujevcu pogubqen. U mla do sti zna la je ona za zim skih da na da sa bra tom po e u Kra gu je - vac. Ona na ko wu, brat is pred we sa se ki rom u ru ka ma. On je, ne sa mo svo jom i sto - rijom, no i aktuelnom stvarno- u, ipak bio dovoqno inspirativan da u ti ~e na da qi raz voj bu du eg visokog srpskog intelektualca. Evo nekoliko podataka o tome: Od go di ne i mao je po zo - ri {te, koje se docnije pretvorilo u gradsko narodno pozori {te, a od aktivno je radilo i pozori- {te sokolskog dru {tva. Po sto ja la su dva bioskopa, pet peva~kih dru {tava. Ne sme se zaboraviti ni tradicio nal no zna ~aj na u lo ga Na rod ne biblioteke, koja je od svih kulturno-pro svet nih u sta no va, po sle Gimnazije 1833. Ona je to naj pre kao Kra gu je - va~ko ~itali te 1847 , a zatim kao Narodna biblioteka 1866. Sem u spisku maturanata kolske , u dru gim spi sko - vima Gimnazije nisam uspeo da ga prona em, niti da saznam za to je to ta ko. Pi u i godine, kada je pripremana proslava 150. Nastavi e se 20 20 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 14. Prelistavao je, uve ~e, kad bi dnevna vreva utihnula, katastarske raskupusane listove i tapije. Ku a je sagra ena pre trideset i ~etiri godine. Dobra zidanica, ~vrsta, od cigala i debelih zastakqenih povr ina koje su blagotvorno upijale sun ~evu svetlost, zimi nedostaju u, a s prole a i jeseni tako potrebnu za prijatnu razgrejanost prstiju i udova. Zato postoje dvori {te i poqa i hladovina kro we, napokon i klima-ure aji, ma da ni oni ~e sto ne spa sa va ju od vru i- ne. Nije bilo puta, nije bilo vode. Po vo du se i lo na iz vor. Iz vor je bio da - lek tri sata hoda. Odlazili su po vodu automobilima, kamionima i dovla ~ili je u kanisterima i buradima. Oko izvora je uvek tiska. Ali, glavne izvore otkupila je jedna strana kompanija za proizvodwu nezdravih gaziranih sokova. V E RO VAO je u svo ju pod u zet nost. Wihovi pogledi bez tela bili su urokqivi, ali se on ni je o ba zi rao na wih. Mo gli su da za - brane kopawe jarka pored strmog puti a - ta zemqa, dodu e, ne pripada nikome, ali nikad ne zna kad e se po ja vi ti ne ki uz vr zma ni larmaxija i po ~eti da ma e raznim ispe ~atiranim papirima. Najpre se pojavio sused Zvrkman. Imao je ku u desetak metara ispod wegove. Uvek je bio qut. Susetka Lejla, koja se razu me la u ga ta we, u vek bi re kla da je Zvrk man lu kav i na o pak, to se naj bo qe vi di po we go - vim o ~i ma. On je, navodno, pre ma woj, ko ja je o dav no ve u do va, bio na - vr zqiv, od la zio bi na ka fu, a on da se kli be - rio i {tip kao je. Ni je ja sno ka ko je ona, o n- ako iroka, tipkawe uop te osetila. To je i sto kao da ste o da pe li stre lu u Si bir. Je dva su se ne ka ko iz tog tragikomi~nog slu ~aja ispleli, ali je zla krv o sta la. Sve je mo gu e. Zvrk man je, kao i u vek, vi kao i ma hao ru - ka ma, kla te i se. O be zna nio bi se ve od jed - ne ~a {ice i postajao neura ~unqiv: - Do tvo je!... A do mo je?!... Trebalo je dosta vremena dok nije shvatio za {to se Zvrk man der wa. Zvrk man je o ti {ao i da qe qut. Qut ~o vek ima pra va da bu de ne spo so ban, i lew, i pi jan, i za vi dqiv, i zao - sve mu je o - pro te no, jer je qut. Ali, voda ni je bi la do voq na. Bio je po tre ban i put. Put je, ako e mo pra vo, po sto jao. To jest, postojala je neka vrsta strmine, pra wave i izlokane, koja se posle svake ve e ki {e pretvarala u neprohodnu ka {u. U - najmio je kamionxiju, a ovaj dva radnika: sa planine su prevezli nekoliko prikolica kamena koji je ~ovek mrvio macolom: krupnim i sitnim komadima stene upuwavao je treseti {ta i bla ti {ta. Na taj na ~in i put se pro - i rio. Ni je vi e bio u zan, po go to vo kad je ~o - vek pla tio i sto ti wak le pe ra pe ska sa Mo - rave. Ta ko je put gra dio sam se - be. Va jar Sta ni je no vi put na ~i~ kao svo jim neobi~nim statuama koje su po ~ele da privla- ~e ne samo televiziju i novinare, ve i obi~ne qu de, tu ri ste, sa svih stra na. Sli ka ri do - neso e svoje slike i po ~e e da ih poklawaju ~oveku, kako bi ovaj izgradio prigodnu galeriju. Pesnici su govorili stihove o bratstvu me u qudima. Niko e klupice i sto ~i- i u et no-sti lu. Pro bu di se i ho tel u dno pu - ta, dotad zapu tena rupetina u koju su svra- ali o ~ajnici. On je dogra en, nadzidan, zakupac hotela je uveo ~ak i podno grejawe kako bi ho tel ra dio pre ko zi me, jer je do ta da ra dio sa mo za to plih da na, s me ne pa na u tap, zbog ma le po se te. Qu di su sa svih stra na do - lazili da vide ~udo nevi eno. I ka ko se sve le po vratilo! Zbog o grom nog sto ma ka ~i ni lo se da ne di e, ve da mi ~e kroz nos. Bio je u qu dan i raz go - vorqiv. U wegovoj prat wi bio je ~o vek ko ji se pred sta vqao kao kartograf. Svaki wihov postupak zasla ivao bi sta klen o smeh. On je bio e lav i elavost skrivao masnom kapom. Iz wegove ruke ispadali su nekakvi pe ~atirani papiri koje je on zvao kwi ga ma. O bo ji ca su, iz bli - zine, zaudarali na kasarnu, rakiju i neoper. Godinu dana su dolazili u posetu ~oveku, hva le i put i vo du. Taj su sret se za vr io sva om. Sutradan je do ao Stupojevi. Vi, prosto, morate sara iva ti. Re~ je o op tem do bru. On je ovla en. Iz vi nio se, u qud no seo za sto i o pet po ~eo da ma e papirima. Stupojevi se izgovorio hitnim poslom i iza ao napoqe. Pot pi sao je da se kraj pu ta i na sa mom iz - voru moraju ugraditi posebni ventili i ~esme, radi kontrole dotoka vode. Kad je sutradan odvrnuo slavinu na ~esmi - ona za gr go ta kao da se cev gu i. Iz ce vi po - kuqa vazduh. To se, kad god, do - ga alo, popravke bi trajale dan do dva. Me utim, kad je i za ao iz ku e s na me rom da o bi - e vodovod, primetio je kraj kapije preko no- i postavqenu ~esmu. To jest, ka ko su mu re kli, dok se neke zakonske ~ivije ne dovedu u red. Tako ide u na oj iroj zajednici. Ne primaj te ovo li~ no. Svak sa mo ra di ono to mo - ra. Na va e mesto dove e Bezimenskog koji je Vrtuqevi ev intimus. Ali, uskoro e se sve to pro me ni ti i po sta ti be zna ~aj - no, ka kvi su i sa mi. Vo da mu je, do da qeg, u k- inuta. O pet je ma hao pa pi ri ma i na kra ju re kao: - Vi, uostalom, nemate pravo stanovawa u ovoj ku i. U ku u se, ka ko je vi deo iz da le ka, u - seqavao neko drugi. On je hteo da put i vo du ko ri ste svi qu di iz tog na se qa. Ma gde ode, ma ta radio, on e opet graditi put i dovoditi pija- u vo du. Ovi qu di ni su kri vi zbog to ga to ne umeju da grade puteve i dovode vodu, a trebaju im - i put i vo da. Ovako, ili onako, ne izlaze iz nesre e. To je sa da ve pro blem ra znih bezi men skih. Slika e se sa predsednicima, ne samo kompanije i provincije, za grupni por tret be ~a a. Od da nas, ta do bra su wihova - to e posvedo ~iti televizijski ekrani. U- o sta lom, ra dio je za taj je be ni svet - ni je, vaqda, za sebe. Nek se raduju, mada im ne e biti lako: ostali su nasamo sa sobom. Ni ~o ve ku ne e bi ti lak e. Va qa pro bi - ti puteva i puteva. Prona i pitke vode na koju jo{ nisu bacili oko. Qudi su dolazili i odlazili, ali bilo je i onih koji su ga slu{ali sve vreme. Pita me jo{ i da li mi ne{to treba. Zvao me taj ministar nekoliko puta kod wega u stan. Ministrova deca idu u obi~nu kolu, zajedno sa drugom decom ispri~ao je Bogiev qudima koji su cupkali na januarskih minus ~etiri. Niko ne zna zato je Qubia Bogiev odlu~io da ovo podeli sa drugima na pijaci. Qudi su sumwi~avo vrteli glavom, ali ih je zanimao i nastavak pripovedawa. Na ovom mestu je Qubia Bogiev nenadano prekinut. Nakratko su se za~ule sirene. Qudi su ugledali policijska i ambulantna kola. Mi smo gostoprimqiv narod! Zakopali smo ratnu sekiru. Nedostajao im je samo jedan glas za kona~nu pobedu. Da sukob mafije i policije ne bi uzeo vee razmere droga je premerena jo{ jednom. Oni tu vode glavnu re~! Danas imamo demokratije za bacawe. Preteklo nam je od ju~e. Svakodnevno ih gledamo {ta rade. Puzi u pogrenom pravcu! Prislukivawe u Srbiji je zarazno. Istorijo naa, pre i na drugoga! Sreom, svi vozovi su nam otili! Odluke o odre ivawu i na~inu poveravawa komunalnih delatnosti Sl. Statuta grada Kragujevca Sl. Naru~ilac: Grad Kragujevac, Kragujevac, Trg Slobode Pravo u~ea u postupku licitacije imaju pravna i fizi~ka lica koja su registrovana za obavqawe predmetne delatnosti. Rok poveravawa komunalnog posla je 6 meseci. Po~etak obavqawa komunalnog posla po~iwe danom zakqu~ewa ugovora. Rok za za prijem konkursne dokumentacije je god. Privredno drutvo za proizvodwu betonskih elemenata GIK 1. Separaciju qunka na Morava V na Moravi 2. Zemqite eksploataciono poqe od m 3 qunka 3. Separacija je delimi~no renovirana i nalazi se u dobrom stawu. Potencijalni zakupci moraju o~uvati delatnost separacije i ne smeju vriti izmetawe maina i opreme na drugu lokaciju. Objekat 2 zemqite- eksploataciono poqe od m 3 qunka. Objekat 3 mainski park - 3 kamiona MAZ 12 metara, bager BG 610 i strug, 2 aparata za varewe i dr. Svi objekti nalaze se u dobrom stawu. Potencijalni ponu a~i prilkikom dostavqawa svoje ponude obavezni su da navedu redni broj objekta na koji se wihova ponuda odnosi ili redni broj i slovnu oznaku celine na koju se wihova ponuda odnosi. Ponu a~ koji umesto bankarske garancije dostavi pismo o namerama poslovne banke smatrae se da je ispunio uslov, ukoliko u roku od tri dana od dana potpisivawa Ugovora o zakupu dostavi neopozivu bankarsku garanciju. Postupak davawa u zakup vri se putem prikupqawa zatvorenih ponuda koje zainteresovana lica mogu dostaviti na adresu: GIK 1. Maj Lapovo, Wegoeva 31, Lapovo, sa naznakom NE OTVARATI PONUDA ZA ZA- KUP POSLOVNOG PROSTORA. Naziv, adresu i ponu a~a 2. Poslovni prostor za koji se podnosi ponuda 3. Neto iznos mese~ne zakupnine iskazan u evrima 4. Uz ponudu pravna lica dostavqaju kopiju izvoda i APR a, potvrdu o dodeqenom PIB-u i PDV potvrdu ako je u sistemu, dok fizi~ka lica fotokopiju li~ne karte. Nauredene ponude nee ui u razmatrawe. MATEMATIKA, mehanika, fizika svi uzrasti. Prijemni vie i visoke kole, fakulteti i vojna akademija posebni program. Vujani Nenad Porodica Polugodiwi pomen davaemo na Varokom grobqu, u subotu, 16. Marija, Nevena i Radomir 23 Читуље Четвртак, 14. Ika i Joca Dana 20. Porodica Ilija Petrovi Uvek si sa nama. Tvoji najmiliji Rosi Radojka Zauvek e ostati u naim srcima i mislima. Ponosni na tebe, ~uvamo te beskrajem nae qubavi. Nikada te neemo zaboraviti. Tvoji najmiliji 25 СПОРТ Четвртак, 14. Po Kragujev ~ane svakako je najz na ~aj ni ji su sret Rad ni~ kog i Cibone, zakazan ponovo u ne ba sjajnom terminu, ponedeqak u pola de vet u ve ~e. U tak mi ca, kao i sva ka do kra ja tak mi ~e wa, ve o ma je bit na za ko na ~an is hod, a sa mo pobeda ostavqa realne anse za o- stva re we ci qa, e vrop ski pla s- man. Po red ove, i gra se jo je dan, za srp sku ko ar ku jo u vek naj - bit ni ji me~. Tri dana bilo je milina gledati najboqe srpske timove kako se bore za levicu, a na kraju, kada je praznik trebalo da dostigne vrhunac, sve se pretvorilo u kompletan haos. Krivica je, definitivno, na dru tvu koje nikako da na pravi na ~in sankcioni e divqawe na sportskim priredbama, ali i klubovima koji su takozvanim navija~kim grupama dali isuvi e zna ~aja. Tada je na eno solomonsko re ewe, pa je bruka nastavqena sutradan. Ovo e svakako napraviti veliki problem i budu im organizatorima finalnih turnira Kupa, jer te ko e ko prihvatiti da ugosti na nekoliko dana razularene beogradske delije i grobare. Po lu fi na le: Par ti zan - Me ga Vi zu ra 87:77, Rad ni~ ki - Cr ve na zvezda 64:90. Finale: Partizan - Crvena zvezda 69:78 NA KON sve ga to se de si lo dan ra ni je, u po ne de qak je o kon - ~ano finale Kupa Srbije. U grobnoj ti i ni, pred pra znim tri - bi na ma ha le Je ze ro, sla vi la je Cr ve na zve zda sa 78:69 22:25, 16:16, 11:8, 20:29 , pre ki nuv i tako petogodi wu vladavinu crno-belih u ovom takmi ~ewu. Naime, u nastavku prekinute u- tak mi ce, i gra ne od re zul ta ta 43:43, pre su dio je po ~e tak po - sledwe ~etvrtine, kada je Zvezda, preko Nelsona, Rako ~evi a i Skota napravila seriju od 14:0, povela sa 63:49 i ti me re i la pi ta we pobednika. Tokom cele sezone Nenad Miqenovi, mladi plej ko ji je je se nas do ao iz Par ti za na, gre jao je klu pu, a ka da je do bio an - su, is ko ri stio je na naj bo qi mo gu i na ~in. Pro tiv Me tal ca i grao je odli~no, pokazao zavidne fizi~ke, ali i predispozicije koje malo ko - ji plej u Sr bi ji ima. Pre gled i gre kao zreo i gra~, a si stent par eks e - lans, a u po je di nim tre nu ci ma i pre ci zan u ter is kqu ~i vo za dva poena. Na por no tre ni ram, ra dim i na dam se na pret ku. Sve je is pa lo do bro, o sim re zul - tata u polufinalu. Zvezda i su od po ~etka nametnuli ritam koji wima odgovara. Bazirali su igru na na im slabostima, iskoristiv i ih u potpunosti. Nije nas i ao ut, nismo dobro zagra ivali, nismo ispo tovali dogovor iz svla ~ionice kako koje napade da branimo i ta da igramo. Jo - vi je bio sa svim so li dan, dok je briqirao Miqenovi. Mladi srp ski re pre zen ta ti vac po ka zao je odlike izuzetnog plejmejkera. Fantasti ~an pregled igre, hrabrost u i gri je dan na je dan, brz u la zak u re ket i a si sten ci je kra si le su wegovu igru u prvom poluvremenu. Na kra ju u tak mi ce u ao je i Di - mi, po pr vi put u Rad ni~ kom, i ta ko e po ka zao da ima iz u ze tan potencijal. Svakako, svemu je svoj doprionos dao i Milosavqevi. Me ta lac je od i grao ko li ko je mo gao. Na kra ju eg - zi bi ci ja cr ve nih, uz o do bra va - we doma ih navija ~a. Odbrana Crvene zvezde na visokom evropskom ni vou ne sa mo da je o tu pe la o - tri cu na pa da Rad ni~ kog, ve na komadi e raspar ~ala igru ekipe. Sle di pe ri od do mi na ci je cr ve - no-be lih, pred vo e ni sjaj nim, go to vo pen zi o ni sa nim Ra ko ~e vi - em, ko ji je po ga ao kad god je treba lo, a ste kao se u ti sak i kad god je hteo. Ta ko se do lo do 15 po e na razlike ve polovinom druge deoni ce, to je o bjek tiv nim po sma - tra ~i ma bio si gu ran znak da je pri ~a za vr e na. Po ku a ji Rad - ni~kog da u drugom delu preokrenu me~ ni su u spe li. Do li su jedino na deset poena minusa, ali i kada su Beogra ani imali periode praznog hoda, snage i ume a za is ko ri a va we pri li ka ni je bilo. Igra ~i koje sam imao u rotaciji nisu za do vo qi li. I ma li smo lo dan i o bru ka li se pred na im navija ~ima. Rezultat po ~etvrtinama: 25:19, 22:15, 14:11, 34:15. Gledalaca: Sudije: Belo evi i Jov- ~i Be o grad , Ma ri ~i Kra qe vo. Re zul tat po ~e tvr ti na ma: 17:25, 12:19, 25:23, 10:23. CRVENA ZVEZDA: Cvetkovi, Suboti 15, Rako ~evi 21, Mitrovi 4, Lazi 2, Simonovi 9, Savovi 11, Kati 9, Samarxijski 9, Radivojevi 3, Nel son 2, Skot 5. Crvene zvezde, ~iji su igra ~i ubacivali loptu u ko nemilice. Seri ja troj ki do ne la je ve li ku ra z- li ku, dok s dru ge stra ne ut ni ka - ko nije hteo igra ~e Radni~kog. Poraz od Crvene zvezde, sigurno naj bo qe e ki pe u Sr bi ji, ali i u regionu, nikako nije neo ~ekivan, ~ak je i re a lan. Na ja vqi - vawe napada na trofej, ispostavilo se, bila su neosnovana tvrdwa, a za o va kvu i gru ni je kriv ni De jan To ma e vi ni KSS, ve sa - ma e ki pa. Po ve re we je o prav dao jedino Metju Brajan Emening, koji je u prvoj deonici postigao ~ak 12 po e na, vo dio te ku bor bu sa Kati em i Samarxijskim i, dok je i grao, u glav nom je do bio. Po mo od Danila Mijatovi a nikako nije sti za la, jer je o vaj, po svom o bi - ~aju, igrao mlako, zbuweno, daleko od zah te va tak mi ~e wa. Bi li smo de ko cen tri sa ni, sa da vi dim ko li ko su nam nedostajali Markovi i Varda sa kojim bi smo imali ~vrstinu pod ko em. Sada se fokusiramo na Ci bo nu ko ja je o svo ji la hr vat ski Kup i na za - vr nicu ABA lige - rekao je Miroslav Nikoli. Oni su, u o kvi ru 12. O vog vi ken da na pro gra mu je 13. U su bo tu je po - no vo u Dru goj kra gu je va~ koj gimnaziji dupli program, od 11 i 14 sa ti. Pr vo e Vo do vod ugostiti kraqeva~ki Ibar, a po tom Pak pro met Ba kar iz Zaje ~ara. Najsjajnija odli~ja pripala su Lidiji Vukievi i Avramu Cvetkoviu u borbama, kao i ekipama pionira i nada, koje su u finalnim duelima savladali timove iz Rumunije i Crne Gore. DEBRECIN - Bazen: SC Debrecin. Gledalaca: Sudije: Margeta Slovenija , Korganov Azer bej xan. Re zul tat po ~e tvr ti na ma: 3:1, 1:5, 3:3, 3:3. Naj kra e, va - terpolisti crvenih uspeli su i na gostovawu da pobede odli~nu e- kipu Debrecina sa 12:10, ~ime su sti gli na ko rak od o stva re wa zacrtanog pred ovu sezonu, osvajawa trofeja u Kupu Evrope. Slobodna je bila Stara Pazova. Student je bio slobodan. FUDBALERI Radni~kog 1923 u sklo pu pri pre ma u tur skoj An ta - li ji, po red re dov nih tre nin ga po ~e li su i sa kon trol nim u tak - mi ca ma. U prvom duelu pred crveni je po kle kao ka zah stan ski pra vo li - ga Ta raz 3:1 3:0. Po sle ma log za ti ja, u 30. U dru goj ~e tvr ti ni, me u tim, sve se pe o kre nu lo. Posledwe dve deonice protekle su u ravnopravnoj igri rivala, ~emu najboqe svedo ~i identi ~an re zul tat obe 3:3 , to je bi lo do - voqno da Kragujevac do ~eka svoje prvo ekipno evropsko finale. Od lu ~u ju i meg da ni, pro tiv ve zna nog i u kva li fi ka ci o noj gru pi sa vla da nog pro tiv ni ka, i - talijanske Florencije, igra e se krajem marta i po ~etkom aprila. Mada, sude i po dosada wim izjavama, te ko da e se centarfor i kapiten vi e pojaviti u dresu crvenih. Kako je vi e puta istakao, spre man je ~ak i da pre ki ne i gra~ ku ka ri je ru, sa mo da vi e ne za i gra za Radni~ki. I sve to iako ima ugovornu obavezu do juna godine, za koju predsednik Kragujev ~ana Milenko Marjanovi tvrdi da je unapred u celosti ispla ena. Par dana ranije, Kragujev ~anke su nadvladale i Student u Ni u sa 70:58. Za kraj, kao lag na tor tu ve o ma u spe ne i jo jed ne i sto rij ske sezo ne kra gu je va~ kih ko ar ka i ca, za sve qu bi te qe o vog spor ta o sta je du el i der bi u pra vo ova dva ti ma. Meg dan je za ka zan za petak, u ha li Gor da na Go ca Bo go je vi, sa po ~et kom u 18 sa ti. Dan ka sni je ri val Kra gu jev ~a - na bio je ko rej ski Da e vu. Pe tro vi, Be qi, Mi ri, Si mo vi i Zo ra no vi. KOLO: Radni~ki - Beograd 32:1, Dunav - Partizan 1:16, Bawica - Singidunum ju~e , Crvena zvezda - Vojvodina 13:9. Slobodan je Radni~ki :53 30 Crvena zvezda :53 30 Partizan :40 24 Vojvodina :98 15 Bawica : :12010 Dunav :111 9 Singidunum :127 6 Beograd : KOLO: Partizan - Radni~ki, Singidunum - Crvena zvezda, Beograd - Bawica, Vojvodina Dunav je slobodan. Gle da - laca: 600. Sudije: Stefanovi Beograd , Jovan ~evi Vrwa~ka Bawa. Re zul tat po ~e - tvr ti na ma: 7:0, 11:0, 7:1, 7:0. BE O GRAD: Po po vi, N. NI u pr ven stvu Rad ni~ ki ne posustaje. Tri dana po plasmanu u fi na le Ku pa E vro pe, svu sna gu crveni su iskazali na nejakoj e- ki pi Be o gra da, ko ju su na svo joj vodi potpuno demontirali - 32:1. Od star ta bi lo je ja sno ko je ko. Rezultat prve ~etvrtine glasio je 7:0, a dru ge ~ak 11:0. Sve vi eno do tada, ponovqeno je i u dru ge dve ~e tvr ti ne, ~i me je egzibicija upotpuwena. U su bo tu e cr no-be li po ku - a ti da uz vra te Kra gu jev ~a ni ma za jesewi poraz, prvi u posledwih est se zo na. Svoji, Petronijevi, Milo kovi, Milovanovi i S. Kao to se vi di, u e ki pi ni je bio Mi lo Tin tor, jer je ob no vio sta ru po vre du le a, onu zbog ko je je tokom jeseni pauzirao nekoliko utakmica. Nova pobeda crvenih usledila je pro tiv dru go pla si ra nog iz gru zij skog am pi o na ta Vi la go - ri. Re zul tat je gla sio 1:0, a gol je na asistenciju Milovanovi a posti gao Pe tro ni je vi. Po o no me to se za sa da zna, sle de du e li sa ki ne skim Hang cu Grin ta u nom, pa slo va~ kom Bi - stri com. A bi e ih jo. Ekonomac :20 27 Naisus :29 24 Marbo :17 19 Kolubara :33 14 Kopernikus :30 13 Pirot :27 11 Tango Liman :39 10 Be~ej :40 9 Smederevo :35 7 Vrawe : KOLO: Vrawe - Ekonomac, Marbo - Smederevo, Tango Liman - Be~ej, Kolubara - Naisus, Kopernikus - Pirot. FUTSAL EKONOMAC - SMEDEREVO 4:1 Bez vidnog motiva U SENCI svega to se deavalo protekle nedeqe u hali Jezero, nekako neprimetno odigrana je utakmica 10. Ekonomac je savladao Smederevo sa 4:1, istina u veoma ubedqivoj igri. Ve sutra Kragujev~ani igraju utakmicu 11. Po bed nik dvo me ~a u po lu fi na lu i gra e sa bo qim iz duela ruskog Urala i Galatasaraja iz Tur ske. U prvom me ~u u Kragujevcu crve ni su sla vi li mak si mal nim re zul ta tom, po se to vi ma 25:15, 28:26, 25:16. In te re sant no je da su tom prilikom Poqaci poslali prak ti~ no re zer vni sa stav, bez vedeta tima Antige, Vika, Konarskog, Ma snog, to je sva ka ko ne od - me ren i po tez iz ve snog pot ce wi - va wa pro tiv ni ka. Me u tim, na tim je uz vra tio ba ka ko tre ba, sportski i ubedqivom pobedom. Kragujeva~ki qubiteqi odbojke ima e priliku da vide dve veoma interesantne utakmice, me usobne susrete ~etiri najboqe ekipe u takmi ~ewu. Dve nedeqe ranije, svoju bitku za ~e tvrt fi na le i ma e ~la ni ce cr ve nih, ko je 23. KOLO: Maks sport - Radni~ki K 20. Zaje~ar :22020 Jagodina :23820 Milenijum :28215 Radni~ki K :26013 Maks sport :23111 Crvena zvezda :278 8 Kwaz Milo :358 8 Naisa :338 8 Radni~ki S :313 7 Radni~ki B : KOLO: Radni~ki K - Naisa, Jagodina - Crvena zvezda, Kwaz Milo - Milenijum, Radni~ki S - Maks sport, Radni~ki B Slobodan je Zaje- ~ar. СПОРТ CR VEN KA - Ha la: Slo bo dan Mi ko vi. Gle da la - ca: 400. Sudije: Kosanovi i Nikoli Pan ~evo. Iskqu ~ewa: Crvenka 12, Radni~ki 10 minuta. Rezultat po setovima: 22:25, 19:25, 22:25. Stevanovi 14, Jovanovi, Radovi 8, Perovi, Vulovi 2, R. O PO RA VIO se sa stav De ja na Mati a posle bruke u Jezeru u u- takmici sa Partizanom. Mak si ma - lan re zul tat u jed no je i pun re van za jesewi poraz od ovog rivala. Ta ko su i kre nu li u u tak mi cu, vodili do zavr nice prvog seta, no sle di gas do da ske sa dru ge stra ne i preokret. Ve pr vi du el po ka zao je sa kim Kragujev ~anke imaju posla. Doma- a Astrahano~ka bila je vi e nego u be dqi va i po be di la sa ve li - kih 41:25 24:10. Dan ka sni je, u ne de qu, i gran je re van u kom su, ma kar zva ni~ no, cr ve ne bi le do ma in, ali ih to ni je spa si lo no ve re zul tat ske ka ta stro fe - 25:37 14:19. Pr vi je i gran ju ~e, u ha li Je - Четвртак, 14. Pretposledwe kolo narednog vikenda donosi na papiru zicer kra - gujeva~kom sastavu. Gostuje pretposledwa ekipa na tabeli, Spartak iz Qi ga, ko ja vo di te ku bor bu za iz be ga va we plej-a u ta. Pre dve ne de qe Rad ni~ ki se o pe kao na ta kvom slu ~a ju, pa to, i pak, u o vaj su sret u no - si do zu ne iz ve sno sti. Jer, iz gu bi li su u go sti - ma od pretposledwe Crvenke sa 26:23. Po sle po ~et nih 1:0 za nas, u sle dio je u dar ni ta - las doma ih, koji serijom pogodaka ~ine preokret i vo de sa 5:1. Po ku aj cr ve nih da se od u pru to me i - mao je u ~i nak, pa se ne ka ko sti glo do e ga la 6:6 , da bi Crvenka nanovo odmakla do poluvremena - 14:10. U na stav ku se ni ta zna ~aj ni je ni je pro me ni lo. Sle de eg vi ken da Kra gu jev ~a ni i gra ju kod ku e, gde e do ~ekati ekipu Kolubare iz Lazarevca. SUPER LIGA M 14. KOLO: Crvenka - Radni~ki 26:23 Zaje~ar 26:35, Vojvodina - Napredak 25:23, Vrbas - PKB 28:28, Crvena zvezda - Jugovi 26:20, Rudar - Metaloplastika 18:21, Partizan - Kolubara ju~e. Partizan :32024 Vojvodina :32224 Vrbas :36719 Metaloplas :32816 Kolubara :37013 C. Dru gi kra gu je va~ ki predstav nik na o vom tak mi ~e wu, Milan Todorovi, zbog bolesti od u stao je od na stu pa. Na we mu e, u sklo pu re - prezentacije Srbije, u ~estvovati i rva~ Radni~kog Perica Dimitrijevi. Na o sno vu ra ni jih na stu - pa, kra gu je va~ ki strel ci i - ma e predstavnike u seniorskoj konkurenciji, Milutina Stefanovi a i Stevana Pleti ko si a, ju ni or skoj, Mi lo - a I va no vi a i Ne ve nu Ar - mu, a tak mi ~i e se i e kip - no, s ob zi rom da su o stva ri - li dobre nastupe u prethodna tri na stu pa u Ku pu.

Mina Kostić - Stariji Čovek
Odrediti sve 2-slovne rei sa slovima iz skupa a, b, c, d u leksikografskom c poretku. Uz dozvolu mletadkih vlasti Prdanjani su smjeli prevoziti i privatnu po5tu Stose smatra najstarijim oblikom po5tanskogprometa na Jadranu. Radove na konkurs treba slati iskqu~ivo u digitalnom formatu, u rezoluciji od 300 dpi i veoj, na adresu svetstripa gmail. The limbo was urbanizod in the second half of thc 19th cantury, and today forms the very heart of the city. Na skupu 1, 2, 3, 4, 6 moemo da definiemo binarnu relaciju tako to ´emo z s s c da je x y ako je x manje od y i x prime y. Vrhunac trgovadkopomorske djelatnosti Prdanj dostiZeu XVIII. Da ka ko, ja sa le ve stra ne, a ti sa de sne, uz vra tio sam ja. Vodeie prdanjskepomorskotrgovadkeobitelji osnivaju podruZnice u Carigradu, Aleksandriji, Smirni i na Krfu, a u Mlecima, gdje su intzeti od uvozne carine, imaju vlastite trgovadkestolove na Obali od Hrvatov Riva degliSchiavoni. Ako ovu jednainu pomnoimo sa A i iskoristimo jednakost 3. Odrediti a 28-mu; b 75-tu; c 100-tu starija ?ena i mla?i mu?karac sa 4 elementa skupa 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9.